| Autor: Dianna Divernoe,
Objavljeno: 13-03-2009 17:45
|
Pregledano : 482  |
Favoriti : 17 |
 Živeti sa ženama često je veoma užasno po mnoge muškarce, živeti bez žena takođe nije neka ohrabljujuća budućnost. Budućnost koja je stajala ispred gospodina Blaisyja nije bila obećavajuća. Pretilo mu je jasno razočaranje u madam Blaisy i njen maleni mladež na bradi i razvod – mislio je Nicolas pomalo grčevito dok je tog jutra pokušavao da razbistri sopstvene misli, a to mu nije baš najbolje išlo.
Odlučio je da to veče da sebi malo oduška. Možda poseti neki od onih barova gde mlade, lepe devojke izvode sfinga tačke skidanja, Crayze Hourse ili neki sličan striptiz-bar. Usput pokupi jednu od jeftinih devojaka u crnim mrežastim čarapama i drečavom šortsu i sa njom provede burno veče.
Uzeo je sliku madam Blaisy i nalepio je na zid ispred kreveta tako da je mogao da je posmatra.
– Pričaj mi! – gledao je u njeno lice i oči. Putenost je izvirivala iz nje. Muškarci su ponekad vrlo lako mogli da čitaju seksepilnost nekih žena, dovoljno je bilo da posmatraju njene usne. Usne kao usne, namazane sa crvenim ili ružičastim ružem uvek su bile simbol seksepilnosti. Suvišno je napomenuti kako usne posećaju na sam oblik vagine.. To ga je uzbuđivalo..
Kakva li je bila vagina madam Blaisy?
Uzeo je izveštaj. Prava šteta što gospodin Blaisy nije naveo činjenicu kakva je madam Blaisy u krevetu.. Nicolas je znao kako je vreme da se uozbilji. Seksualne potrebe će utoliti večeras negde sa nekom ženom koju ne poznaje i usnama koje će ličiti na vaginu..
Počeo je da čita izveštaj.
Bračni par Blaisy se venčao pre tri godine na jahti na Mediteranu. Sudeći po iznosu koje je gospodin Blaisy imao po bankama u Švajcarskoj bilo je očito kako je on bogat i imućan čovek. Jean-Paul Blaisy je bio bogati francuski biznismen koji se za svoje bogatstvo uvekliko zahvaljivao svojim roditeljima kao i poslovnim vezama koje je stekao širom Sredozemlja. Posedovao je lanac restorana u Burgundiji, predivnu kockarnicu u Dijonu, nekoliko manjih poslovnih uslužnih centara u Parizu kao i trgovinu na veliko i malo u Val'd'Oizu. Jean-Paul, jednako kao i njegov pokojni otac previše voleo svoj posao kog je radio, tako je tokom svog života uglavnom za svu tu opuštenost bio uskraćen. Tek povremeno sa prijateljima bi odlazio na Karibe ili pak u Grčku, gde je uglavnom provodio dobar deo godine.
Beatrice Lopez, mladu plavokosu stjuardesu je slučajno upoznao na jednom proputovanju.
Jean-Paul je bio taj koji je tražio da se Beatrice svakako oslobodi od bilo kakvog posla kog je pre obavljala. Reda radi mogla je da nadgleda poslovanje uslužnog poslovnog preduzeća u Parizu i dobija mesečnu platu od par desetina hiljada eura. Bilo je to najbolje plaćen posao kog je Beatrice obavljala do tada. Imala je sve što je mogla poželeti, manju jahtu, kvalitetan odmor, luksuznu odeću, parfeme, cigarete, knjige..
Kupovala je u Parizu, pretežno Diorovu odeću, mada je povremeno uzimala ponešto od Šanela. S vremena na vreme nalazila bi se u grupi žena koje su zaposele prva slobodna mesta na modnim revijama. Kriza ''revija'' hvatala ju je s vremena na vreme, i brojne večeri bi provodila na jednoj od revija gde bi u svoj mali crni notes pažljivo beležila koja kreacija bi joj se svidela, a koja ne, koju bi volela da uvek ima na sebi, a koja ni pod razno ne dolazi u obzir. Svakako, madam Blaisy je bila žena od finiranog ukusa, volela je vrhunski krojenu i ženstvenu odeću.
Nicolas je opet prišao bliže fotografiji. Žene finiranog ukusa sa vrhunski krojenom odećom su uvek više volele da budu bez te odeće i bez tih manira finoće kog seju naokolo. Tog nije bilo u izveštaju. Kažiprstom je dotaknuo njene usne, svestan kako će to saznati. Klupko se odmotavalo.
Imala je dve prijateljice, Jacqelline Boutcher i Chaterrine Ravelinsky, obe su bile deo bogatog soja, obe su stanovale u Montparnessu nedaleko od njega i za obe je Nicolas bio ubeđen kako nisu ni približno toliko dobre prijateljice sa madam Blaisy koliko su se pravile da jesu.
Znao je kako će svakako proveriti prijateljice, povremeno o nekim ljudima možemo više saznati ukoliko ispitamo njihove prijatelje. Prijatelji su kao soba u kojoj ispitanik provodi veći deo vremena – svaka soba je ličila na svog gazdu. Isti slučaj je bio i sa prijateljima.
Imao je osećaj kako je gospodin Blaisy mnogo tog bitnog zaboravio da kaže o svojoj mladoj ženi. Izjava Počeo sam da sumnjam da me vara kad sam prvi put primetio da ima tragova kokaina na ogledalcetu – bila je jedna od izjava za koje je Nicolas bio ubeđen kako ih neće zaboraviti.
Kokain? U većoj ili manjoj meri koristile su ga mnoge osobe koje je poznavao. Većina mladih ljudi danas je probala većinu droga koja se rasturivala po ulicama, diskotekama, klubovima, koja se prodavala po javnim klozetima.. Kokain je bio dobar za poboljšavanje depresije kod ljudi, svaki šmrk je depresiju smanjivao da bi se prestankom dejstva droge depresija vraćala i nastavljala sa razarivanjem psihe. Dejstvo droga dovodilo je do toga da bi se u treznom stanju osoba osećala još podložnije tuzi i depresiji. Droga nije bila izlaz, niti lek.
Madam Blaisy očito ima u sebi trgove depresije, inače ne bi bilo trgova kokaina na ogledalcetu.
– Šta ste rekli svojoj ženi kad ste primetili tragove? – prisetio se Nicolas jučerašnjeg razgovora.
– Ništa, obrisao sam ga. Nisam želeo da to posluga vidi.
Madam Blaisy je prevashodno bila stjuardesa, na taj način su se ona i Jean-Paul uopšte upoznali. Pokušao je da je zamisli, u strogom plavom kostimu, sa pokupljenom kosom, dugim vitkim nogama i Diorovim parfemom kako uslužuje gospodina Blaisyja. Očito slučajan susret koji je urodio bogatim plodom – venčanjem na jahti, tortom na sedam spratova, crnim landroverom, kokainom na ogledalcetu i pozamašnom mesečnom platom za posao kog skoro nije ni obavljala. Klasičan tip pamente sponzoruše. Klasičan tip savremene žene. A zapravo na njoj nije bilo ničeg klasičnog!
Nicolas je potom ustao i krenuo vani, očekivao ga je susret sa jednom od tobožnjih prijateljica. Ni sam nije znao iz kog razloga je izabrao baš gospođu Chaterine Ravelinsky, ruskinju čiji je suprug posedovao dva restorana i parfimeriju. Još jedan klasičan tip žene. Još jedna žena koja se ni najmanje ne izdaje za ono što jeste. Actrice!
Plavo-sivim fordom se odvezao do adrese madam Ravelinsky, pitajući se da li i na njenom ogledalcetu ima kokaina.
Madam Chaterine Ravelinsky bila je lepa crvenokosa žena sa bujnim kovrdžama za koje je Nicolas odmah doneo zaključak kako je reč o umetcima kose. Koristila je jaču šminku i svetao puder. Imala je velike zelene oči i nosila je mini suknje. Bila je udata za dvanaest godina starijeg muškarca i delovala je i previše slobodno i opušteno. Vozila je crveni ferari i nije bila preterano pametna.
Nicolas je bio ispred njene kuće sat vremena pre nego što je ugledao da je izašla. Nosila je belu mini haljinu i cipele na visoku štiklu. Delovala je poput furije kada je strmoglavce strčala niz stepenice.
''Da li je pijana?'' – zbunjeno se upitao Nicolas i krenuo je polako za njom. Vozila je previše brzo i hirovito za pijanu osobu, mada nije najbolje održavala pravac. Nicolas se osećao kao da je otišao na reli vožnju. Samo što njegov ford nije imao snagu jedne obične formule. Madam Ravelinsky mu je izmicala, međutim uvek je nekako iza kolone pokušavao da je sustigne. Uporno je niz put tražio crveni ferari.
Niz put N305 sjurila je niz Val ' d' Marn ne obazirući se na saobraćajca koji je pokušavao da je zaustavi. Na velikoj raskrsnici je skrenula u levo i prošla je kraj Choisy – le – Roija i Thiaisa, da bi potom putem N7 krenula prema Essonu.
Nicolas se nemoćno upitao da li je njen cilj centralni deo Francuske – Burgundija ili Val de Loir, ili je jednostavno krenula u jedan pansion ili restoran kraj Vigneux-Sur-Seine. Nadao se kako neće morati juriti za njom sve do Provance.
Zaustavila se kod jednog hotelčića kraj Vigneux-Sur-Seine. Izašla je odatle jednako teturajući. Zastala je kraj haube na koju se na časak naslonila. Nicolas nije mogao da odredi šta tačno radi. Možda povrća?
Divno, ukoliko joj je trebalo da projuri zavidnu kilometražu da bi se u jednom Essonu bezdušno ispovraćala tada je prijateljica madam Blaisy luda kakve nema.
Bio je svestan kako se ta žena nalazi u onom stanju u kom nije mogla najbolje oceniti i proceniti situaciju oko sebe. Izašao je iz kola s ciljem da je bolje osmorti, i čuo ju je kako riga po betonu. Možda je madam Ravelinsky žena koja nije pronašla sebe. Ako ništa drugo trebalo bi da se takmiči u trkama Formole 1. Bila bi moćan konkurent Arthuru Seni ili Michaelu Schumacheru, samo što bi se ona na dodeli medalje svakako ispovraćala. Zastao je iza jednog drveta kad je primetio kako iz hotela izlazi jedan krupniji visok čovek, tamnijeg tena u beloj košulji i farmericama. Prišao je madam Ravelinsky i ščepao je za ruku.
– Gde je?
– Šta?
– Rekao si.. Beatrice mi je rekla...
– Tu glupaču neću više u Essonu – istrgnuo je svoju ruku i njene, kao da je dodirnuo nešto nečastivo. – Napravila mi je veliku frku. Murija je..
– Zajebi muriju!
– Neću da se onaj pajkan ovde muva zato što ste vas dve..
– Beatrice mi je rekla da imaš. Daj mi! Vidiš da mi nije dobro – pokazala je rukom kraj sebe – počela sam da povraćam.
Visok tip se nećkao. Gledao je oko sebe i prema bljuvotini koja je bila kraj nogu madam Ravelinsky..
– Ne mislim da je pametno da se razmena odvija ne ulici.
– Svako mesto je dobrodošlo, mogu da ti se ispovraćam u krilo sledeći put – začuo je madma Ravelinsky kako viče. – Gde treba da odem, do varga? Zar u Orleans? Ili u neku rupetinu u Dijonu? Mrzi me da se vozam sve do neke brvanre u Morvanu?! Bila sam tamo..
Nicolas nije čuo šta dalje govori.
Potom je ugledoa kako visok tip iz džepa vadi neku kesicu.
Madam Ravelinsky se nasmejala i zgrabila je kesicu.
– A lova?
– Kakva lova? – pitala je ona ne hineći ništa prema njemu. Prosula je prah po haubi svog crvenog ferarija i počela je da šmrče kokain. Mini suknja joj se malko zadigla i sa mesta gde se skrivao Nicolas jasno su se ocrtavale njene crvene gaćice.
– I ti i ona glupača ste dužne par desetina hiljada.. Šmrčete ko krave a niste u stanju da platite to što..
Počela je histerično da se smeje. Podigla je glavu. Nos joj je bio beo, kao i usne. Oblizala je usta i počela da se ceri.
– A da platim ''nature''? Tako ti Beatrice plaća zar ne?
– Ne nasedam više na te vaše štosove..
– Nemam ništa kod sebe.
– Zašto si uopšte i dolazila ovde? Imaš dovoljno benzina da obiđeš pola Francuske, a nemaša para za šmrk? Kakve ste vi to pičke? Bogate uobražene droce! – obrisao je ruke o svoje panatalone i videlo se kako je poprilično besan. – Daj mi narukvicu!
Nastala je stanaka. Madam Ravelinsky je zurila u svoju ruku.
– Ne. To mi je poklon za godišnjicu.
– Šta će ti to? Ti ni ne znaš kad ti je godišnjica, a tvom mužiću se baš jebe za to šta radiš sa ovim nakitom – posegao je za njenom rukom, ali ona je povukla iza leđa. Počeli su da se bore, i na kraju je visok, stasit tip strgnuo i pokidao narukvicu sa njene ruke. Nasmejao se gromoglasno i podigao narukvicu u vazduh iznad njene glave, tako da je nije mogla dohvatiti.
Iako je bila niža od njega pokušala je da skoči prema njemu, rukama ga je udrala o prsa i Nicolasu se učinilo da plače.
Muškarac je uhvatio za kosu i počeo da vuče a potom je ošamario.
Madam Ravelinsky je počela da plače i naslonila se na haubu svog crvenog jaguara držeći se bolan obraz.
– Platićeš mi to! Svinjo! – viknula je za njim.
Tip se okrenuo još jednom prema njoj pokazujući na narukvicu koju je držao u svojoj ruci.
– Hvala ti za ovo. Ova trica mnogo vredi – krenuo je prema hotelu.
Madam je skinula svoju cipelu i bacila prema njemu, ali promašila je. Potom je počela da histerično jeca i briše lice.
– Drkaj na tu narukvicu, stoko!
Nicolas je krenuo prema automobilu. Bilo je vreme da se vrati. Očito je video i više nego što treba. Prijatelji uglavnom liče jedni na druge, pripadaju istom kovu ljudi – inače se ne bi ni mogli družiti.
Pitanje je bilo – kad madam Blaisy dolazi ovamo na jedan klasičan ''šmrk'' i da li doista plaća ''nature''? Prisetio se njenom vatrenog mladeža na bradi i sočnih usana.. Šteta što se takve žene prodaju zbog jednog šmrka. Ni sam nije znao zašto toliko odjednom želi da je vidi i uhvati na delu, u nekoj crvenoj odvratnoj haljini koja se diže svaki put kada iz torbice izvadi ono famozno ogledalce da pošmrče kokain.
Sada je vozio polako i svratio u jedan bistro u Essonu da popije jedno piće.
Čekala ga je burna noć.
Madam Beatrice Blaisy je vozila crnog landrovera i bila je jednako dobar vozač kao i Chaterina Ravelinsky. Iako je retko koristila usluge ličnog vozača Jean-Paul Blaisyja i crne limuzine, pretežno je tokom dana naokolo jurcala u crnom landroveru. Koliko je Nicolas uspeo da shvati u naredne tri nedelje madam Blaisy je radila sve drugo samo nije poštovala kola koja vozi. Džip nije bio automobil za tako krhku damu, ali svejedno ona se svaki put trudila da ga bar malo ogrebe kad bi iz nekog prenatrpanog pakrirališta pokušavala da se iskopelja. I uvek bi uredno kočila na crvenom na semaforu, tako da je trag njenog kočenja bio sveden na desetine metara. Takođe, iako je lepo vozila mana joj je bilo kočenje. Za te tri nedelje Nicolas je ne jednom skoro bio svedok neke saobraćajne nesreće koju bi skoro proizvela, koalpsa na sred rasrsnice. Madam Blaisy je volela uzbuđenja, tako da je uvek u najvećoj gužvi jurila Parizom zbog neke nevažne sitnice na drugom kraju grada.
U hotel kod Vigneux-Sur-Seine dolazla je skoro svakodnevno.
Posećivala je revije. I sam Jean-Paul Blaisy mu je rekao kako je njegova supruga opsednuta revijama. Imala je lep stil, mada često revije koje je posećivala nisu bile tako sofistricirane i lepe. Sve ono što se ticalo neke avangardne mode, kožne haljetke, ili pak dvorske haljine sa svakavim perjem koje je izvirivalo iz onih svemirskih šešeira nisu je mnogo privlačile. Sve modne revije koje su uključivale percad, dukate, bižuteriju, afrički stil ili naglasak na svemirskim nošnjama, svakako nisu bile na spisku revija koje bi rado posećivala, iako je često na sebi imala komade svakakvog nakita ili kožne haljetke koji su bili pravi simbol neukusa. Sa svemirskim šeširima i paunovim perjem sasvim bi prikladno izgledala dok bi poput orangutana nagazila na kočnicu na nekoj raskrsnici, mislio je Nicolas.
Retko je na revijama šta kupovala, samo bi sedela u prvim redovima i nešto uredno beležila u svoj mali crni notez kog je nosila u torbi. Nicolas je pitao koja li je onda njena prava svrha posećivanja tih revija? Sedeo bi nedaleko od nje i svojski se trudio da ne zaspe. Jednom ga je jedna mala žena upitala šta će tamo.
– Pratim svoju suprugu – odgovorio joj je tiho. Tada je u pitanju bila normalna revija zimsko-jesenje kolekcije. On svoju suprugu ne bi ni mogao da zamisli na nekoj drugoj reviji.
Njegov otac bi rekao kao bogati vole da gube vreme na besmislice. Madam Blaisy je bila pravi pobornik tog pravila.
Jednom nedeljno u periodima kada je njen suprug bio na nekom poslovnom putovanju ili u obilasku svojih preduzeća u Sredozemlju, madam Blaisy je uvek odlazila u Bulevar de Mortpaness zgradu broj 75-a. Uvek je nosila sivi kaput i uvek je delovala bezbrižno sa štiklama koje su odjekivale na trotoaru.
Nicolas je znao kako, dokle god vozač sedi u limuzini i motri na ulazna vrata, nema šansi da uđe u zgradu neopaženo. To ga je iritiralo. Morao je znati šta madam Blaisy radi i koga posećuje.
Jedne večeri je obavestio Jean-Paula kako misli iznajmiti stan u toj ulici.
Jena-Paul je naredno jutro smireno ispisao ček.
Stančić kog je izjamio sa suprotne strane ulice i zgrade sa brojem 75-a, bio je malen, u belim tonovima sa jednim krevetom i ormanićem.
– Ovo će vam, nadam se, biti dovoljno. U svakom slučaju krevet je vrlo udoban – govorila mu je niska, punačka ženica koja je bila gazdarica.
– Divno, volim takve krevete – reče Nicolas smireno. – Samo..
– Šta? – nije ni trepnula kada ga je to pitala.
– Neću spavati u njemu.
Naredni dan se uselio.
Odmah je proverio pogled prema zgradi sa brojem 75-a. Nadao se kako sva ta strka sa iznajmljivanjem tog stana ima nekog značajnieg udela. Možda uhvati madam Blaisy u konačnom plaćanju ''nautre'' za jedan šmrk. Doneo je sav potreban alat tamo i na kraju je uvideo kako bi za njega ipak najbolje bilo da se preseli u taj stančić.
Prevario se, mislio je jedne večeri dok je sedeo ispred računara i pravio profil madam Blaisy, ipak će spavati u tom krevetu.
Krevet je uistinu bio udoban.
Stan je isplatio u naredna tri meseca.
Trebalo je sad samo sačekati madam Blaisy i konačno uvideti u koji stan to tačno odlazi. A tada je sve bilo lako i prosto..
Prislušni uređaji bili su uveliko spremni za postavaljanje...
|
|
|
(0 Glas(ova))
HRK
7.2447
USD
1.3069
GBP
0.8367
CHF
1.3660
JPY
113.6400
HUF
283.8100
PLN
4.0040
CZK
24.7630
19°C 
25°C 
20°C 
18°C