| Autor: Dianna Divernoe,
Objavljeno: 27-03-2009 04:48
|
Pregledano : 684  |
Favoriti : 14 |
 Nema sumnje kako višak alkohola, posebno ukoliko je reč o lošem vinu, izaziva haotičnu migrenu – mislio je Nicolas, dok je naredno jutro u sobnim papučama, sa peškirom oko struka trčakarao po onom stanu uporno tražeći aspirin.
Uzeo je tri tablete i popio ih odjednom, toliko ga je bolela glava da je morao da sedne na stolicu. Osećaj odurne težine mu je ispunjavao slepoočnice i polako se poput usporene lave, spuštao do predela njegovih očiju. Sklopio je oči, povio glavu unazad i duboko uzdahnuo.
Prisetio se prošle noći i devojke koja je bila sa njim. Rekla je da se zove Mimi, mada je Nicolas uveliko sumnjao kako je reč o pravom imenu. Obično se te takve jeftine, obične droce ne zovu tako. To im služi kao neka jeftina fasada kojom vešto rukovode skrivajući se iza tog imena ili nadimka. Poznavao je nekoliko takvih, nisu se mnogo razlikovale jedne od drugih – imale su samo različiti boju i dužinu kose i drugačiju odeću na sebi. Suštinski je sve to u vezi ženskog tela bilo isto.
Pička je pička.
Kada je lek već počeo da deluje razmišljao je o tome kako žene moraju da imaju neki plamen ili žar u sebi, i da je to ono što muškarce drži revnim i zainteresovanim za njih. Mada i to zavisi od veze, shvatanja, predavanja.. Shvatio je kako tog dana i sa tim bolom u glavi nema ni najmanje volje i želje da se razmeće glupim razmišljanjem o tome koliko je ženska tajanstvenost primamljiv mamac za pecanje velikih muških ribetina.
Mimi je otišla nakon obavljenog posla. Nisu se mnogo upoznavali, nije bilo potrebe za tim. Posmatrajući je sa iskusnim okom detektiva, znao je kako nema ništa novo ni da sazna o njoj. Devojka od sedamnaest godina, vođena ulicom i makroom, svoj posao je obavljala perfektno, nosila je crnu odeću i delovala je utonulo u svet alkohola i droge. Da li je bila drogirana i sa njim? Nije na to obratio pažnju, nije ga zanimalo. Njen život je njen život i sama je odabrala put kojim će ići. Svaki čovek je sam krojač sopstvene sudbine, Mimi je svoju iskrojila po merilima ulice i prostituisanja. Šteta, da li je moglo biti nešto veće od nje? Moguće, ali na tome je trebala raditi pre nego što je krenula u smeru u kojim hodi, pre nego što je onaj detinji i radostan sjaj nestao iz njenih očiju.
Vozovi odlaze..
Vozovi obične, jeftine Mimi su davno već otišli.
A kakvi su vozovi madam Blaisy?
Svestan kako ga ta žena ispunjava do poslednje srži, do onog zadnjeg zrnca krvi koje mu je teklo u venama, zaključi kako će to morati otkriti. Ni obične jeftine devojke sa kojima se susretao nisu mogle da utole njegovu glad koju je osećao dok bi razmišljao o njoj. Ta glad je bila znatno različita od gladi koju je osećao za stolom ili gladi za novim uzbuđenjiam i putovanjima. Glad koja ga je gušila, kidala.. Svestan toga, kao i činjenice da mu razmišljanje o madam Blaisy itekako pogoršava glavobolju, prišao je njenoj slici i zagledao se u nju.
– Imaću te! – uperio je prst u nju, kao da joj time preti, te je krenuo prema kupaonici. Bilo je vreme da se okupa.
Danas će po prvi put razgovarati sa njom.
Poznavao je njeno telo vrlo dobro. Očito je kako muškarci uvek pate za tim da svakako vrlo dobro poznaju ženu koja ih do krajnosti zanima i koja ih opseda. Želeo je da je poseduje na jednak način na koji je posedovao sve one snimke, razgovore, njene uzdahe i ona odvratna tri orangutana u čije ruke je srljala kao muva bez glave. Nisu li žene lude kada ih vodi srce i strast?
Moguće.
Ni muškarci u tom slučaju nisu ništa bolji. Bar se on nije osećao nimalo boljim.
Vozio se prema kući madam Blaisy, razmišljajući o sebi od pre nekog vremena.. Dok je provodio beskonačne duge dane u unutrašnjosti Francuske, bio ludo zaljubljen u Etell i maštao o svom trenutnom zanimanju. To je sada bilo stoljećima daleko od njega, nedodirljivo, nejasno i iznad svega odvratno. Poslednje o čemu je u tim momentima maštao jeste da se vrati kući i sve počne iz početka. Zapravo gde je u nečijem životu početak? Ima li ga? Već i kada se rađamo to je veliki pomak od starta.. A čak ni smrt nije najidealnije rešenje za završetak svega.. Jasno je kako nakon svega toga uvek ima nešto..
Sad nije bilo vremena da razmišlja o tome. Nije ni želeo da se opterećuje sa onim kasnije, običnim, bezveznim,.. U poređenju sa madam Blaisy sve je delovalo krajnje ništavno. Čak se i sam sebi činio takvim..
Zaustavio se nedaleko do kuće gde su stanovali Blaisyjevi. Shodno svom položaju u društvu i uspehu u poslovima, kuća je bila pravo oličenje besprekornosti i snobizma. Sve je bilo u belom stilu, sa mermernim stubovima i raznima statuama koje su se nalazile na samom ulazu i oko prozora. Nema sumnje kako kuća staje čitavo malo bogatstvo.
Nicolasa sada nisu zanimali stubovi i prozori. Polako je prilazio kući, držaći ruke u džepovima svog kaputa. Na kratko je obratio pažnju na vreme i na ljude na ulici. To proleće je bilo kišovito, tmurno i prohladno. Ceo mesec april je bio takav, sa svega par lepih sunčanih dana. Poslednje proleće koje je bilo tako prohladno u Nicolasovom životu bilo je jedno proleće kada mu je bilo sedam godina.
Bacio je pogled na sat. Bilo je veče koje se poput zimskih pahuljica spuštalo na crvene krovove Pariza. Nije ga to sada privlačilo. U nekoj drugoj situaciji svog samotnog života svakako bi pokušavao da pronađe samog sebe u jednom običnom zalasku sunca.. Sada je tražio sebe negde drugde, u njenoj sobi, na njenom krevetu, utopljen u mirisnu crvenu posteljinu i u njen miris kog je obožavala a koji je nesumnjivo poticao iz Diorove kolekcije. Ili bi mu lakše bilo da pronađe sebe u onoj crnoj dugoj limuzini kojom se vozila do Bulevara de Montparness, u sivom kaputu, ispod kog nije nosila ništa. Svakako, seks u automobilu je posebno uzbudljiv, naročito ukoliko je reč o takvoj crnoj limuzini sa vozačem, koji bi svakako sedeo na prednjem sedištu i osluškivao njihovo sekusalno uživanje. Vrhunac bi u toj situaciji bio zasigurno jak.
Osećao se neobično pri naletu takvih razmišljanja, kao da ga obuhvata neki crveni vetar inspirativne strasti.
Približio se kući, a u njemu su ključali orkani. Da je u tom trenutku imao ogledalo pred sobom, sigurno bi se začudio neobičnom sjaju koji mu je plamsao u očima. Svojstveno većini muškaraca koji su se nalazili u takvoj situaciji i on je bio opsednut razmišljanjem o tome šta madam Blaisy trenutno radi. Zamišljao je pod tušem, kako se kapljice znoja polako slivaju niz njeno telo, ili kako leži na stomaku na velikom francuskom ležaju gola golacata i gleda neki album sa starim slikama. Tek povremeno bi glavu podizala gore i gledala pred sebe...
Pitao se da li ona ima u sebi imalo volje da se bavi običnim tričavim stvarima kojima su se učestalo bavili milioni žena širom sveta? Madam Blaisy nije takva žena, i ne spada u taj tirčavi milion. A gde to madam Blaisy spada?
Kako se povremeno osećao izuzetno gorljivo Nicolas je znao kako bi je najradije strpao u isti koš gde se nalazila i prostitutka Mimi.. U koš onih kojima su svi vozovi davno pobegli.
Nije napravio nikakav plan po kom bi se kretao. Stegao je svoju aktovku u kojoj su bili snimci i slike koje je želeo da joj pokaže, pitajući se na koji najbolji mogući način bi mogao da je privoli na razgovor. Ucena će doći kasnije.. Nezaobilazno..
Primetio je madam Blaisy kako je naglo izjurila iz kuće. Nosila je crnu mini haljinu i bisere oko varta. Njena kosa je bila strogo pokupljena i delovala je poslovno. Nicolas je nikad nije video takvu.. Da li je u pitanju neki novi muškarac?
Polako se okrenuo i krenuo nazad prema svojim kolima. Seo je ford u onom trenutku kada je madam Blaisy mahinalno projurila kraj njega u svom landroveru.
Upustio se opet u jednu vratalomnu vožnju za njom. Zaustavila se ispred jednog restorana u Gif-sur-Yvettu. Parkirala je svoja kola na samom kraju parkiga. Ujurila je u restoran ''Bolonia''. Nicolas je krenuo za njom, žarko ga je zanimalo sa kime večera u tom trećerazrednom restoranu i koga sreće sa biserima oko vrata. Čuo je zvuk njenih potpetica koje su odzvanjale parkingom. Ispred restorana na manjem parkiralištu bilo je parkirano svega troja kola.
Nicolas je ušao u restoran, svestan kako je to uistinu po prvi put da se nalazi blizu madam Blaisy. Ugledao je. Sedela je u stražnjem delu restorana gde su stolovi bili drveni, prekriveni zelenim stolnjacima, sa svećama koje su gorele na sredini stola što je davalo romantičnu draž ambijentu. Nije bilo ničeg ekskluzivnog. Restoran kakvih je video na destine do sada... Restorane koje je zaboravljao čim bi izašao iz njih.
Madam Blaisy nije bila sama. Sedela je društvu jednog muškarca, kog Nicolas do tada nije video. U restoranu je pored četiri kelnera, bilo svega nekoliko ljudi. Stolovi kraj stola madam Blaisy bili su slobodni i Nicolas je mahinalno seo za jedan stol. Video je njena gola leđa, punđu i bisere oko vrata. Uprkos tihoj muzici nije najbolje čuo šta razgovara sa muškarcem sa kojim je nameravala da provede jedno romantično, trećerazredno veče.
Nicolas je naručio čašu crvenog vina i neki desert kome je nakon par trenutaka uveliko zaboravio ime. Obratio je pažnju na muškarca, trudeći se da sa svojim zurenjem ne bude previše upadljiv. Uzeo je novine u ruke i pravio se kako čita, dok bi preko vrha novina posmatrao par za susednim stolom.
– Oduvek sam volela francuske salate – začuo je madam kako govori sa svojim milozvučnim glasom. Nicolas je iz iskustva znao kako madam ne voli salate. Setio se njenog razgovora kog je vodila sa onim muškarcem iz Bulevara de Montparness. ''Gadi mi se išta franusko! Posebno salate, razumeš?!'' – potom je posuda francuske salate bila bačena na pod.
Muškarci kada žele svakako zavesti neku ženu, u stanju su sve i svašta da lažu. Madam Blaisy sledi primer muških zavodnika. Bila je ubedljivi lažov.
– ... te salate su za mene nešto toliko primamljivo da svako jutro jedem francusku salatu.
– To je fino – rekao je muškarac koji je zurio u nju potpuno zatravljen.
''Divno'' – mislio je Nicolas – ''uredila se kao Marlen Dietrich i sad laže sve i svašta. Nije ni čudno što od sve njene lepote taj jadnik nije u stanju da shvati kako ona laže da se sve puši''.
Nicolas je smireno ispijao vino, trudeći se da se ne smeje svemu onom što je ona tako ubedljivo govorila. Svako ko je nije pratio i video na način na koji je video Nicolas bio bi ubeđen da je sve što govori sušta istina, a Nicolas je bio ubeđen kako bi u svoj toj govoranciji madam Blaisy imala sve šanse da prevari detektor laži.
– Ogorčena sam zato što ne postoje penušava vina sa aromom francuskih salata! To je veliki propust u vinskom svetu ove zemlje – nastavila je da priča, ne dotičući čašu sa šampanjcem koja je bila ispred nje.
– Verujem da će to vremenom da se ispravi. Svi propusti u ovoj zemlji kad tad bivaju ispravljeni.
– Oh zlato, kako je to pametno rečeno – uzela je njegovu ruku u svoju dotičući kažiprstom njegov dlan. – Volela bih da se ovo krasno veče nikad ne završi – izrekla je to nežnim, umilnim tonom.
Nicolas se nasmešio. Nije posmatrao lice tog muškarca iako je bio ubeđen kako je naivni jadnik oduševljen činjenicom da se ona zanima za njega.
– Nikad? – on je tiho upitao sa promuklim glasom u kom se dalo naslutiti pritajeno uzbuđenje.
– Ne. Ovo je jedno do najlepših mesta na kojima sam bila – dodala je to gorljivo.
Nicolas je u tom momentu podigao novine naviše kako niko ne bi primetio da se ceri kao ludak.
– Cene su ovde pristojne.
– Naravno da je to vrlo bitno. Uvek treba voditi brigu o tome kakvi su restorani koje posećujemo. Baš sam rekla svojoj majci, kako od plate koju primam ne mogu sebi da priuštim skupe stvari kao što su: Diorova odeća, krstarenje na jahti i odlazak na modnu reviju. A to mi fali! – to je dodala nešto višim tonom.
Nicolas je prevrnuo očima kada je čuo svu ovu hrpu laži. Šteta što madam Blaisy nije otišla u svet šoubiznisa. Sigurno bi svojom glumom zalsužila bar jednog Globusa i prostrt tepih Kanskog festivala.
Nisu još dugo posedeli, oko petnaestak minuta, i za to vreme je Nicolas čuo još bujicu laži iz usta madam Blaisy. A laž koja mu je bila najsmešnija jeste kako madam nije udata i kako ni ne razmišlja o udaji, a posebno ne o udaji za nekog starijeg bogataša.
– Nije li to odvratno, videti starca i mladu devojku?
– Naravno da jeste, baš nedavno je.. – potom je muškarac kog je ona uporno zvala ''zlato'' govorio nešto o nekoj njegovoj poznanici koja se udala za dvadeset godina starijeg, daljnjeg rođaka.
Nicolas je uveliko ispio čašu svog vina i platio je račun u onom trenutku kada su i madam i taj muškarac sa kovrdžavom smeđom kosom u krojenom odelu krenuli napolje. Muškarac je ostavio skromnu napojnicu na stolu. Kako u restoranu nije bilo posluženja ''francuskih salata'' madam Blaisy se zadovoljila samo Bloody maryem.
Nicolas nije skidao oka sa njih dvoje i hodao je za njima polako. Primetio je kako se grle, zapravo kako se madam Blaisy okomila na njega i obavila svoje ruke oko njegovog vrata.
– Oduvek maštam o tebi – govorila je gorljivo uporno pokušavajući da ga poljubi.
Nicolas nije mogao da razume njenu napadnost. Tog podneva je imala sastanak sa onom češkom sirovinom ujutro uz ručak – pržena jaja i slaninicu. Očito to nije utolilo njenu glad.
– Sačekaj da odemo do tvojih kola – čuo je muškarca kako joj govori, a tu rečenicu je ponovio barem tri puta dok nisu stigli do parkirališta.
Najzad stigli su do njenog landrovera.
– Ovo su tvoja kola? – zbunjeno je upitao.
– Ne, pozajmila sam ih za nas.. za večeras.. – uzbuđeno je šaputala dodirujući ga nežnim pokretima po pantalonama.
Otključala je vrata od kola i okrenula se prema njemu. Nijedno od njih dvoje nisu primetili Nicolasa koji im je pažljivo prilazio sa druge strane gde su se nalazila drveća i žbunovi. Bilo je to idealno sklonište za njega. Mogao je da ih posmatra neopažen.
Madam je otvroila vrata od automobila i nasmejala se grlenim smehom koji je odzvanjao poput ehoa u toj mirnoj večeri. Brzim pokretima, nerazmišljajujći previše, željna isključivo toga da svakako uzme ono za što je mislila da joj pripada, skinula je bretele svoje crne haljinice i njen gornji deo haljine je pao do njenog struka.
Nicolas je posmatrao njene grudi koje je već vrlo dobro poznavao zahvaljujući onim snimcima. Vrlo pažljivo i polako je izvukao kameru iz aktovke koju je potom odložio podno svojih nogu.
Još jedan film uverenja kog će kad tad pustiti gospodinu Blaisyju neće biti na odmet. Od viška glava ne boli.
– Hajde dođi – pozvala ga je madam Blaisy držeći ga za ruku.
– Imaš li doping? – upitao je muškarac tiho i prošao je rukom kroz kosu. Očito to nikad nije radio na javnom mestu – parkingu.
– Naravno – rekla je ona i okrenula se prema automobilu. Iz pregradice je izvukla jednu torbicu koju je stavila na haubu svog landrovera. Izvukla je kesice sa belim prahom i nekoliko špriceva.
– Ovo je bajno, nije li? – govorila je ona ispunjena nekim sladostrašćem dok je pripremala dozu.
– Ti baš znaš kako se to radi! – rekao je muškarac koji joj je pomagao tako što je ispod kašičice držao upaljen upaljač. Tečnost je bila stavljena u dva šprica. Madam Blaisy je oko svoje mišice obmotala jednu belu traku koju je čvrsto stegnula. Ubrizgala je sebi jednu dozu, tako što je prehodno sela na prednje sedište svojih kola.
Muškarac je stajao kraj nje i zbunjeno je gledao u nju i u špric.
– Hajde, sredi se! – rekla je ona gorljivo naslonjena na sedište dok je čekala da je heroin omami do one tačke kada će njena erotičnost isplivati na površinu.
– Ne znam da li je ovo pametno raditi ovde..
– Neće niko doći – njen glas je bio drugačiji. – Ovo je vukojebina, zar ne vidiš? – potom se opet naslonila na sedište.
Muškarac je dodirivao ogrlicu koju je imala oko vrata.
– Ovo su pravi biseri! – zaključio je pomalo u nevericu.
– Ne. Prvoklasna imitacija! – rekla je tiho, zatvorenih očiju.
Muškarac je pogledao oko sebe. Bio je nervozan.
– Šta si ti? Oženjen? – upitala je ljutitim tonom. – Treba samo da uzmeš dozu i posle je sve lako.. Veruj mi..
Muškarac se nećkao. Potom se zagledao u nju dugim upornim pogledom. Madam Blaisy je bila sasvim omamljena. Naglim potezom je zgrabio za ruku.
– Šta to radiš? – pokušavala je da istrgne ruku, iako je bila malaksala. Ubrizgao joj je još pola svoje doze. Kako se batrgala i otimala, bio je primorana da je ošamari.
– Šta to radiš? To nije u redu! Ja to neću izdržati! – govorila je besnim tonom. Opet je ošamario. Začulo se potom samo njeno jecanje.
Nicolas se pitao ima li smisla da joj pomaže. Zaključi da ne. Bio je detektiv koji je vode da je prati. Nije bio njen lični čuvar, niti anđeo spasitelj.
Sada je madam Blaisy bila potpuno omamljena i ošamućena.
Muškarac je preneo na zadnje sedište i polegao je. Zadigao je njenu haljinu i skinuo joj je bele gaćice koje je stavio na krov automobila. Madam Blaisy nije ništa govorila. Opet je pogledo oko sebe i skinuo je svoje pantalone. Pomilovao joj po licu i raširio je njene noge. Kako je bio leđima okrenut prema Nicolasu koji je sve to snimao u gustišu, Nicolas je samo mogao da posmatra njegovu zadnjicu koja se pomerala u tom divljem ritmu. Začuo je njene jecaje, ali uglavnom je bila sve omamljenija i nesvena ičeg oko sebe. Kada je nakon svega par minuta muškarac završio sa svojim seksualnim obredom, navukao je svoje pantalone. Stgrnuo je bisernu ogrlicu koju je madam Blaisy nosila oko svog vrata, potom je uzeo njenu torbicu. Prosuo je sadržaj po betonu. Izvadio je pare iz novčanika i kreditnu karticu. Otvorio je pregradicu tražeći gotovinu ili nakit. Sem još dva šprica i nekoliko različitih kutija cigareta, sedativa, pilula za spavanje i sredstva za kontracepciju, ništa više nije pronašao.
Rukom je potom pomilovao lice madam Blaisy. Tiho je disala.
Muškarac je potom otišao odatle, jureći kao pomahnitao.
Nicolas je duboko uzahnuo i odložio je svoju kameru. Dovoljno je video. Iako je ovu večer zamišljao sasvim drugačije, sa poređanim snimcima, sa razgovorom u kome joj otkriva da zna ko je ona i da to nikom neće reći, naravno ukoliko mnogo toga lepog učini njemu zauzvrat, zaključi kako ni ovo što je videlo nije doprinelo tome da slika madam Blaisy bude imalo bolja. Naprotiv. Prišao je kolima, pazeći gde staje.
Pitao se koliko puta je do sada u svom životu doživela ovakve situacije. Jedna njena noga je visila iz automobila i Nicolasa je maltene zabaljala činjenica što je ona tako smirena, pitoma.. Začuo je njeno disanje. Zagledao se u njene dojke koje su bile gole i koje su se pomerale vrlo polako i ritmu u kom je udisala i izdisala vazduh.
Haljina je bila zadignuta i Nicolas se zagledao u njene stidne dlačice. Setio se svojih razmišljanja o njoj i činjenice kako ga itekako zanima kakva je vagina madam Blaisy? Sada je imao vrlo solidnu priliku da to sazna. Mogao bi da to napiše u svom izveštaju kog je priremao..
Osmehnuo se, svestan kako je ovo jedna od najneobičnijih situacija u kojima je mogao da se nađe. Dotaknuo je po grudima nežnim, laganim pokretom.. Koža joj je bila hladna, jer je i noć bila sveža.
Uzeo je preostale stvarčice koje su bile razbacane po betonu i ubacio ih u kola kao i njene gaćice sa krova i potom je seo u landrover.
Zatvorio je vrata automobila i uključio motor. Potom je uključio grejanje i pustio radio da svira. Na trenutak se okrenuo ka njoj i nekoliko narednih trenutaka je milovao jednu njenu dojku sa iskrenim uživanjem. Potom je nagazio na gas i krenuo prema svom stanu..
Tamo je mogao nesmetano da istraži njenu vaginu ...
|
|
|
(0 Glas(ova))
HRK
7.2447
USD
1.3069
GBP
0.8367
CHF
1.3660
JPY
113.6400
HUF
283.8100
PLN
4.0040
CZK
24.7630
19°C 
25°C 
20°C 
18°C