| Autor: Dianna Divernoe,
Objavljeno: 10-04-2009 05:51
|
Pregledano : 458  |
Favoriti : 14 |
 Naredno jutro Nicolas nije imao nikakvu glavobolju. Tu noć je inače vrlo malo spavao, pretežno je noć proveo u dubokoumnim razmišljanjima o tome kako i šta treba dalje da radi, namontirao je snimak vođenja ljubavi sa madam, kao i snimak kada je onaj muškarac siluje na parkingu.
Njegovi koraci su sad bili od presudne važnosti.
Pitao se da li treba da bude srećan zbog jučerašnjeg silovanja madam Blaisy, pošto ni sam nije znao na koji način i koje ime da da njegovom seksualnom općenju sa njom. Nadao se kako će neki drugi put biti mnogo bolji o toga, da će madam Blaisy biti budna i svesna svega što proživljava.. Ne bi bilo zgoreg da doživi i orgazam. Kakav je to seks s ženom koja nam se dopada, ukoliko ne doživi orgazam? – pitao se Nicolas zbunjeno. Tada je bolje ne voditi ljubav već se okrenuti ka klasičnom drkanju sve dok ne napravi žuljeve na rukama...
Tokom svog školovanja stekao je nekoliko značajnih i bitnih veza u policiji koje su u itekako koristile u daljnjem radu. Jedna od tih veza bila je jedna policajka – Valentina Porteux, kojoj je bilo oko četrdeset godina. Imala je kovrdžavu kosu, ispijeno lice i delovala je barem petnaest godina starije. Rano je osedila usled nekog hormonskog poremećaja u telu i nikad svoju kosu nije podvrgala hemijskom bojenju. Već petnaest godina unazad svoj posao je obavljala perfektno. Četiri godine je radila u saobraćajnoj policiji, potom dve godine na ulici, pa u krvnim deliktima, godinu dana svog staža odradila je i kao zatvorska stražarica. Poslednjih pet godina je radila u kancelariji kao knjigovođa, bila je upućena u mnoge radnje. Nicolasa je upoznala sasvim slučajno i cenila ga je kao čoveka i kao poslovnu ličnost. Bio je drugačiji od mnogih detektiva i istražitelja koje je poznavala, a nekoliko puta mu je čak i rekla kako je podseća na njenog najstarijeg sina Žaka koji je išao u srednju medicinsku školu i obećavao kako će jednog dana biti izistinski posvećen stomatolog.
Doduše, Valentina nikad nije previše govorila o svojoj porodici i prijateljima, negovala je kult povučene žene za koju je najveća sreća upravo što je tu gde jeste. Trebalo joj li je više? Jasno je svima stavljala do znanja kako mesto u policiji dobrom voljom nikad neće ostaviti, tako da je izgledalo kao da je ispunila sve svoje životne ciljeve.
Nicolas je mislio kako je ona od onih ljudi koji prolaze da ni sami ne znaju gde idu i zašto su ovde, doduše to joj nikad nije otvoreno rekao.
Nicolas je znao kada treba da bude iskren, kada treba da ćuti. Jasno je bilo kako je voz Valetnine Porteux usmeren u nekom pravcu, ali vreme će pokazati kamo vodi taj pravac. Svejendo, lokomotiva života je tunjala puno brzinom.
Tog jutra Nicolas joj se prethodno najavio sa problemom kog je imao:
– Mojoj devojci Trishi su oteli novčanik na parkiralištu restorana ''Bolonia'' u Gif-sur-Yvettu, juče oko sedam sati uveče. Uzeta joj je kreditna kartica, gotovina i biserna ogrlica.
– Je li ogrlica osigurana? – upita Valentina Porteux.
– Mislim da jeste.
– Izdikiraj mi njeno puno ime .. – rekla je, a njeni prsti su se uveliko već nalazili na tastaturi.
Nicolas je izdiktirao.
Pola sata kasnije Valentina mu se javila sa porukom kako je kreditna kartica na ime Beatrice Blaisy iskorištena u jednom superkmarketu u Gif-sur-Yvettu, nedaleko od restorana ''Bolonia''.
Naravno – mislio je Nicolas ni sam ne znajući čemu da se nada i šta tačno da očekuje – logično bi bilo da smeđokoso srdašce stanuje tamo negde.
– Karticu je iskoristila žena – Valentina je ovo posebno naglasila.
– Žena? – upitao je Nicolas poprilično zbunjen dok se vozio fordom kroz centar Pariza prema policijskog stanici.
– Da. Tako pokazuju kamere u supermarketu ''Toder''. Mada najbolje da dođeš i sam se uveriš u to. Nicolas!
– Molim!
– Rekla sam kako je stanje vrlo delikatno!
Nije mu se opet išlo u Gif-sur-Yvett, međutim nije imao nikakav drugi izbor koji mu je preostao.
Rekao je Valentini da obavesti banku da kartica više nije važeća.
Na nju se uvek mogao osloniti, posebno ukoliko je stanje delikatno.
Supermarket ''Toder'' je bio manji market sa običnom robom: salame, naresci, brikovi sa sokovima, cigarete, voće i povrće i dnevna štamapa. Zapravo, Nicolasa je više podsećao na neku jefitnu trafiku poput onih u Pays Basqeu, na granici sa Španijom koje su bile jednako male i jednako opremeljene sa isključivo najpotrebnijim stvarima za domaćinstvo.
Za kasom je radila jedna mlada devojka koja je imala vezan rep i šatiranu kosu. Nosila je naočare i imala je uredno sređene nokte. Kamera je bila u uglu i sve je snimala. Nicolas je pitao ima li smisla za takvim vidom predostrožnosti, jer u toj radnjici nije bilo ničeg skupog i značajnijeg sem dnevonog pazara, što je moglo da se ukrade.
Ispred njega je bilo dvoje ljudi i Nicolas je strpljivo čekao da završe svoju kupovinu. Konačno je došao na kasu.
– Izvolite – devojka se okrene ka njemu. Na kartici je pisalo Marianna. Nicoas se seti Marianne iz Orleansa, crvenkasta kosa, grleni smeh i volja za pićem i plesom. Brzo mu je dosadila.
Nicolas izvadi legitimaciju iz džepa.
– Moje ime je Nicolas Velimeir i istražitelj sam. Danas je u vašoj radnji iskorištena kartica na ime Beatrice Blaisy. Hteo bih..
– Ah da – devojka se osmehne. Imala je lepe bele zube. – Jedna gospođa je danas zvala povodom toga.
– Kartica nije ispravna.
– To nisam znala, ali.. – devojka je bila zbunjena i zagledana u mašinu ispred sebe.
– Htedoh reći, kartica tek od sada više nije ispravna. Ukradena je i na njoj ima mnogo gotovine. I ja..
– Shvatam.
– Voleo bih da pregledam snimke vaših današnjih kupaca.
– Hteli biste videti ko je iskoristio karticu? – Marianna je gledala u njega sa ozbiljnim izrazom lica. Tada je u radnju ušao jedan čovek koji je kupio par narandži i dnevni žurnal. Nicolas je sačekao da čovek završi svoju kupovinu i izađe napolje.
– Da, voleo bih videti snimke – nastavio je svoj govor i da svakako da do samog kraja istera ono što je zamislio.
– Ali mislim da nema smisla za tim.
– Ne?! – upitno je digao obrve.
– Karticu je iskoristila Nini, žena koja stanuje dva bloka odavde i koja svako jutro ovde kupuje voće, cigarete i dnevnu štampu. Poznajem je već duže vreme. Rekla mi je kako je tu karticu dobila od neke svoje daljnje rođake. Nini kod nas često kupuje na veresiju, pa ja..
Marianna mu je izdiktirala adresu i Nicolas joj je u znak zahvalnosti ostavio novčanicu na kasi.
Situacija je postala sve delikatnija.
|
|
|
| Komentari korisnika |
|
Prosječna ocjena korisnika
 (0 Glas(ova))
|
|
Dodajte Vaš komentar
|
HRK
7.2447
USD
1.3069
GBP
0.8367
CHF
1.3660
JPY
113.6400
HUF
283.8100
PLN
4.0040
CZK
24.7630
19°C 
25°C 
20°C 
18°C