| Autor: Dianna Divernoe,
Objavljeno: 17-04-2009 04:42
|
Pregledano : 339  |
Favoriti : 10 |
 – Pokušali su da koriste karticu u još dva supermarketa – javljala mu je Valentina nedugo potom.
– U Gif-sur-Yvettu? – tiho upita Nicolas.
– Tačno, postaješ vidovit – ponekad je Valentina imala običaj da bude duhovita preko telefona. Smatrala je to uspešnim umećem dobrog komuniciranja.
– Kada?
– Pre sat vremena.
Klimnuo je glavom i ostavio mobilni u džep. Posedeo je nekoliko trenutaka ispred stana gde je stanovala Nini. Ništa drugo o toj ženi nije znao, sem da ima svetlu kosu, puniji stas i velike grudi. Imala je oko tridesetak godina. Marianna mu je rekla kako je Nini tog jutra na sebi imala zeleni džemper i farmerice.
Nicolas je motrio na ulaz, pitajući se da li da je očekuje da se pojavi ili da ode gore i pokuca na vrata. Svejedno, kartica svakako više nije važeća.. Ali ogrlica? Po procenama koje mu je dala Valentina, ogrlica je stajala i više oko šezdeset hiljada funti.
Nošen jasnom željom da na jednak način vrati Trishi ono što joj pripada, izašao je iz kola i krenuo prema zgradi. Bila je to trospratna zgarda. Nini je stanovala u prizemlju, u stanu sa brojem 2.
Stan se nalazio kraj lifta i, sem svetla koje je dopiralo od ulaznih vrata, u hodniku više nije bilo nikakvog svetla. Nicolas je prišao vratima i pokucao na njih. Sačekao je par trenutaka, ali niko nije otvarao. Pokucao je opet.
Vratio se nazad do kola sa željom da dotičnu ženu svakako sačeka i sazna kako je došla do kartice madam Blaisy.
Najzad, nakon pola sata, u zgradu je ušla žena koja odgovarala datom opisu. Nicolas je obratio pažnju na njen izgled. Ništa posebno. Ništa značajno. Nalik ženama kraj kojih prolazi na ulici i koje brzo zaboravlja.
Počekao je desetak minuta i potom je krenuo u zgradu.
Pokucao je na vrata sa brojem 2.
Nakon pola minute vrata je otvorila žena.
– Da? – upitala je pomalo kreštavim glasom. U jednoj ruci je držala tek pripaljenu cigaretu. Upitnim pogledom je piljila u Nicolasa.
– Šta je? Šta sada treba platiti? – pitala je tiho.
– Došao sam zbog vašeg supruga – zaigrao je na tu kartu.
– Paul nije ovde – rekla je i skoro zatvorila vrata Nicolasu ispred nosa.
– Ali stvar je hitna i vrlo ozbiljna – počeo je Nicolas pileći u nju na jednak način na koji zver posmatra svoj plen kog misli da proždere.
Sedeli su u skromnom dnevnom boravku kom je pod hitno trebalo jedno poželjno provetravanje. Boravak je bio sveže okrečen sa svetlom bojom i ukrašen sa uramljenim slikama koje su odisale jeftinim kičom. U dnevnom boravku bio je jedan dvosed, tabure, stolica i stolić na kom su bile razbacne novine o automobilima.
– Paul voli automobile – rekla je Nini i ugasila cigaretu. Pogledala je u Nicolasa koji je smireno sedeo naspram nje.
– Vidim.
– To mu je hobi. Dnevno ubije po osam sati u potrazi za automobilima.
Nicolas se pitao da li ih krade? Saznaće vremenom. Ako će...
– I sada traga za automobilom? – Nicolas ga se priseti onako opuštenog za večerom sa madam Blaisy, kako sluša sve njene laži u korist toga da se ogrebe za jedno bezvezno silovanje i bisernu ogrlicu.
– Verovatno.
– Divno, lep je osećaj kada dobijete na lutriji – otpoče Nicolas naglo.
Nini ga je pogledala s upitnikom u očima. Uzela je još jednu cigaretu iz futrole i pripalila.
– Mnogi imaju sreće.
– A vi? – Nicolas je pažljivo upita.
– Ne igram igre na sreću, mislim da je uglavnom namešteno.
– Ali dobiti karticu s bansoslovnim računom ipak nije mala stvar – Nicolas nije čekao ni tren. Posegnuo je rukom u džep.
– Ne znam o čemu govorite – Nini otpuhne dim.
Nicolas je držao u ruci njen račun kog je napravila u onom marektu ''Tored''.
– Danas ste kupili cigarete, novine, kilogram narandži, nekoliko brikova različitih sokova i..
– Odakle to znate? – na njenom licu bio je osmeh, mada nije se moglo oceniti da li je to osmeh podrugljivosti ili ljutnje.
– Imam poverljivu ptičicu – spustio je račun kraj sebe. – To ste sve kupili sa ukradenom karticom na ime Beatrice Lopez Blaisy. Kartica više nije važeća, a vaš suprug je..
Nini je bila priterana u tesnac. Iz nesigurnosti koja je poput crnog oblaka obavila u tom momentu, ugasila je dopola popušenu cigaretu u pepeljari. Nije znala gde da gleda.
– Ne znam o čemu govorite.. Ne poznajem nikog ko se tako zove..
– Ne kažem kako vi poznajete madam Blaisy – tek tada zaključi kako je ni on zvanično ne poznaje. – Samo da je vaš suprug ukrao karticu i jednu skupu bisernu ogrlicu koja pripada madam.
– Vi ste ludi.. Ja.. ja – bila je zbunjena.
Nicolas uvidi da ide u dobrom smeru. Nini je iskazivala povredljivost, što je bio jasan motiv ka tome da svakako iskoristi slabost takve vrste kako bi smanjio njenu sigurnost kojom je nevešto glumatala.
– Morate priznati kako je ipak ona ogrlica koju vam je doneo vaš Paul izuzetno lepa. Mogu li da je vidim?
– Šta ste vi – policajac? – besno je ciknula, a njen izraz lica u tom momentu je bio glupkast.
– Ne, nisam ovlašćen da dajem informacije o sebi. Trenutno jedino što želim jeste da mi predate tu ogrlicu kako bi sve ovo dalje proticalo mirnim tokom.
– Da shvatim to kao pretnju?
– Shvatite kako god hoćete – mrzeo je kad se sa tako glupim osobama morao natezati ni oko čega značajnog. To nije voleo u svom poslu, ma koliko da mu je prismotra bila od vitalnog značaja za sam život. Ni sam nije znao zašto je iz tog razloga morao da se barem malo našali. – Da li ste ikad bili u izviđačima?
Nina skupi svoje velike zelene oči i osmehne se.
– Mislite na logorske vatre, razapinjanje nekog šatora i očekivanje najezde gladnih komaraca da mi ispijaju krv? Ne, to me nikad nije privlačilo.
– Šteta. Svašta čovek shvati kraj logorske vatre i u društvu tih malih vampira, a posebno to da je vrlo bitno znati teren na kom se nalazite.
– Ne razumem vas – počela je da gubi strpljenje. – Došli ste da vidite mog supruga, pričate mi o logorskoj vatri, vampirima i tražite neku ogrlicu o kojoj ja ništa ne znam. Trebalo bi da zovem policiju i da vas optužim za javno uznemiravanje.. – zapretila je ljutito.
– Neću otići odavde bez te ogrlice – Nicolas je ustao i prišao dvd-playeru. – Pustio bih vam jedan kratak, lep isečak iz jednog filma. Film je ručne prozivodnje – osmehnuo se kao da se smeje svom najboljem prijatelju. – Neće vam oduzeti mnogo vremena i što se same ogrlice tiče, siguran sam kako će vam osvežiti pamćenje. Nemate ništa protiv?
– Pošto moram u vašem društvu da sačekam povratak svog supruga, nemam ništa protiv da odgledamo film životinjskog carstva – nije znala gde da gleda, niti šta tačno da kaže.
Nicolas je pustio dvd i premotrao do dela kada je Paul krenuo sa madam Blaisy prema njenom landroveru.
– Vidite, rekao bih vam nekolio reči o sinoćnim događanjima. Ovo je madam Blaisy, divna krasna žena, koja je na žalost na pogrešnom putu u svom životu, ali siguran sam kako uz pravilno vođstvo ima sve šanse da sa tog puta svakako dođe na pravi kolosek. A ovo – pokazao je prstom prema Paulu koji je u tom momentu uzeo špric iz Beatricinih ruku i zabio ga u venu. – Ovo je Paul, vaš suprug koji se nalazi na pogrešom koloseku i koji sa tog koloseka nikad neće skrenuti. Put koji vodi u propast i.. – zastao je na trenutak, zagledan u ekran i scenu kad je Paul skinuo svoje pantalone i raširio Beatricine noge – put na kom se nalaze noge.
Nijedan jedini trenutak nije skrenuo pogled prema Niniom licu koje je odavalo apsolutnu zgroženost, razočaranost i tugu. U očima su joj zablistale suze. Kada se Paul bacio na posao perverznog silovatelja, suze su potekle niz njene obraze.
– Ovo ću malo da premotam – uzdahnu Nicolas kome ponovno posmatranje te scene, nije bilo ni najmanje prijatno. Premotao je do dela kad je Paul sa ogrlicom u rukama krenuo odatle. Tu je zaustavio snimak. – Vidite Nina, o ovoj ogrlici vam govorim – tek tada je pogledao prema njoj i primetio kao briše lice sa maramicom. Oči su joj bile crvene i počela je da jeca. – Verujem kako vam ova scena nije bila prijatna. Ne bih vam to ni pustio da uporno ne poričete kako ne znate o kakvoj je ogrlici reč. Nije ni meni prijatno da sve to gledam. Madam Blaisy je ugledna dama koju je vaš suprug toliko nadrogirao i silovao da, jadna žena, ne zna za sebe – zaigrao je na tu kartu, žarko se nadajući kako je madam Blaisy otišla kući sa onog parkinga. – Totalno je izbezumljena, a ogrlica stoji čitavo bogastvo. Dogovorio sam se sa njom da vam, u zamenu da joj svakako vratite njenu ogrlicu, isplati pet hiljada eura kao poštenom nalazaču. Istina nije neki veliki novac, ali madam Blaisy je jedna pravična i velikodušna osoba. Zamislite kroz kakvu gnusnu situcaiju ćete prolaziti zbog ovog ukoliko joj ne vratite ogrlicu. Ovo će objaviti brojni mediji, vi ćete se naći na sudu zbog saučešništva u silovanju i nema sumnje kako vas očekuju rešetke. To nije obećavajuća budućnost. Na vašem mestu nikad ne bih maštao o tome da budem lizalica nekoj bolesnoj lezbači koja diriguje ćelijom. S te strane ipak razmislite i pokušajte se setiti gde ste tačno ostavili ogrlicu – namerno je premotao nekoliko minuta unazad i scenu silovanja je pustio opet, pojačavši pri tome malo ton. Na tren je pogledao prema njenom licu. Nini je sedela kao oduzeta i zurila je u ekran ispunjena totalnom nevericom da se to doista događalo, da je pervezanjak sa ekrana zapravo njen suprug. Paul se uvek zagovarao na stopostotnu vernost. Šteta što nije jak na delu.
– Eto, verujem kako je vaš suprug sigurno opet otišao negde da malo protera kera – osmehnuo joj se osmehom pravog dobrice. – A sada mi dajte tu ogrlicu i nemojte praviti nikakve probleme. Zauzvrat ja ću vam dati ček i niko neće ići u zatvor, niti će se oko svega ovog praviti velika strka.
Nini je šmrcala, i Nicolas je na trenutak pomislio kako će izgubiti strpljenje dok ta žena konačno ne odradi ono što bi trebalo – preda mu ogrlicu koja je vredela oko šezdeset hiljada eura.
Konačno, svesna kako nema kamo sem u zatvor, ustala je i iz donje fioke, pod hrpom donjeg rublja, je izvukla kesicu s bisernom ogrlicom. Na tren je bacila pogled na ekran, svesna koliko je gnusno ono što je malopre videla i da će o tome svakako morati popričati sa svojim suprugom čim se vrati kući.
– Šta vam je rekao povodom toga? – upita Nicolas pokazujući na ogrlicu.
Nini je bilo neprijatno da mu odgovara. Ostavila je kesu sa ogrlicom na stol, na novinu o automobilima u Nemačkoj i počela da briše suze koje su opet navrle na njene oči. Tupim, praznim pogledom je zurila u ekran na televizoru, svesna kako neće paliti televizor narednih deset dana. Ako ne i više od toga. Dok se malo ne pribere.. Dok se ne povrati k sebi od šoka.. Dok ne uvidi kako je Paul uistinu onakav kakav je sumnjala da jeste, iako je on uvek razuveravao i ubeđivao u suprotno. Prisetila se scene kad je uzeo špric i zabio ga u venu one žene, njenih golih grudi i činjenice kako je on jedan odvratan drkadžija.
– Rekao je kako je dobio tu karticu i ogrlicu zauzvrat jer je odradio neki unosan posao sa automobilima. Nikad o tim poslovima nije previše govorio, ja jednostavno..
Nicolas je klimnuo glavom. Savršeno dobro je razumeo.
– Ni vi niste mnogo pitali, a njegov posao u ovoj kući jeste da donosi novac kako biste i dalje mirno pušili svoje cigarete, gledali ljubiće na televiziji i jeli sveže narandže iz ''Toreda''. Najlakši stil života je upravo u tome da ne pitamo mnogo i zadovoljavamo se sa običnim i kratkim prolaznim stvarima.
– Da, na žalost to je moj posao danas – rekla je ljutito. Nije znala da li da ga mrzi ili da počne da ga preklinje da ode.
Nicolas je iz džepa svog sakoa izvukao ček koji nije bio ni na kog naslovljen.
– Zamolio bih vas da budete kratki i da sarađujete – rekao je to ljubopitivo i fino, kao osoba koja itekako dobro zna šta će postići sa postupkom kog upravo čini.
Valentina mu je rekla kako je situacija vrlo delikatna. Nicolas je obećao sebi kako će se potruditi da bude još delikatnija.
Pomalo protiv svoje volje Nini je izdikitirala svoje puno ime. Tek tada je Nicolas shvatio kako je ona Paulova nevenčana supruga. Kao i mnogi parovi danas, sistem takvog življenja bio je lakši, zaključi Nicolas – omogućavao je jefitnu rastavu onima koji odluče da više ne žive zajedno. Sistem života sa nekom osobom zakonskim putem je sa sobom svakako uvek nosio veći teret novca i činjenice kako brakorazvodna parnica nije poklon za Božić, već da poprilično košta.
Nicolas je oept pogledao prema njoj. Još uvek je brisala svoje suze. Svejedno, Nicolas je bio zadovoljan obavljenim poslom. Pitao se ima li uopšte smisla da joj ostavi čak i dvd primerak sa snimkom silovanja na parkingu. Možda poželi da ga vidi opet? Svejedno, Nicolas se nadao kako ga lično neće pogledati nikad više u svom životu. Neke stvari povodom života i shvatanja provoda madam Blaisy su bile poprilično izopačene i loše, i Nicolas je pred sobom položio zakletvu kako će se njen stil provoda svakako što pre promeniti.
Uzeo je ogrlicu i pogledao je. Da, uistinu vredan nakit. Nakit zbog kog bi guska kao što je Trisha svakako trebala da žali. Znao je kako joj nakit neće odmah vratiti. Najpre će nešto morati da izvuče iz nje. Čim budu bili sami i čim se zvanično upoznaju.
Uskoro se spremao da krene. Ček je bio na stolu i znao je kako će ženi kao što je Nina takav ček značiti vrlo, vrlo mnogo. Žao mu je bilo što nije lično upoznao smeđokoso srdašce, ali otom potom. Pojedinim stvarima uvek treba sačekati podesan trenutak. Svim stvarima na ovom svetu ima vreme – vreme umiranju i vreme rađanju, vreme radovanju i vreme plaču.. Nicolasu se činilo kako je za Ninu nastupilo vreme sumnje i plača.
Pa, i to je za ljude.
Posmatrao je kako se potpisuje na onom čeku, dok su joj se suze slivale niz lice. Niolas je bio ubeđen kako je u tim momentima mogao da oseti njenu mržnju na svojoj koži. Šteta što neće biti u prilici da vidi izliv mržnje kog će Nini uputiti smeđokosom srdašcetu..
Porodične stvari su ipak stvar samo te porodice.
Nicolas se držao izvan svega toga. Uzeo je svoj dvd. Bilo je vreme da krene.
– Pa u svakom slučaju hvala vam na razumevanju. Ipak morate shvatiti – setio se Valentine i njene brze reakcije po pitanju istrage – ovo je vrlo delikatna situacija.
– Razumem.
– Dobro bi bilo da se vaš suprug više ne nađe u ovakvoj situaciji. Ne mogu garantovati kako će naredni put sve proći ovim bezbolnim putem.
Da, zaključi Nicolas, istini na volju Nini je sada bila ta koja je prošla kroz iglene uši. Svejedno njemu je bilo bitno samo da se vrati ono što je pripadalo Trishi.
Bilo je vreme da krene. Nini ga nije pratila, a njemu je ionako bilo svejedno šta će se dalje događati sa tom ženom. Nadao se samo tome kako će biti dovoljno pametna, uzeti novac i pobeći od Paula...
Međutim, nikom nije bio sudac.
Izašao je iz zgrade sa rasterećenjem u grudima kog ni sam nije znao kako najbolje da definiše.
Moraće se zahvaliti Valentini za brzu uslugu. Pokloniće joj neki od onih skupocenih satova sa cirkonima koje je volela ili knjige koje ja pisao Stendal. Sve te činjenice o ljubavi o kojima je Stendal nadugačko raspravljao, njega nisu zanimale, ali Valentina je u tome pronalazila sebe.
Čudno, možda njena lokomotiva žviota ipak i ima neki smer – smireno zaključi Nicolas pitajući se ima li smisla da sad ide na raport gospodinu Blaisyju ili je vreme da se konačno upozna sa madam Blaisy.
Izabrao je ovo drugo, svestan kako će ona ipak biti začuđena kada ga vidi i upozna...
Ali ogrlica je bila ta koja će sasvim urediti tok stvari da idu smerom kog je Nicolas ucrtao..
Polako...
Ali najpre da kupi sat sa cirkonima.
|
|
|
(0 Glas(ova))
HRK
7.2447
USD
1.3069
GBP
0.8367
CHF
1.3660
JPY
113.6400
HUF
283.8100
PLN
4.0040
CZK
24.7630
19°C 
25°C 
20°C 
18°C