| Autor: Dianna Divernoe,
Objavljeno: 22-05-2009 06:46
|
Pregledano : 391  |
Favoriti : 9 |
 Tek nakon ručka i nakon što se Philip Velimier povukao u sobu na spavanje, a Neli i njegova majka su otišle u vrt iza kuće da pregledaju muškatle, imao je prilike da ostane sam s njom. Udobno su se smestili u stražnjoj sobi, odakle se video prekrasan vrt. Petra i Nicolas su nekoliko trenutaka posmatrali svoje majke kako se nešto uzbuđeno dogovaraju povodom cveća. Bila im je to interesantna zajednička tema kojoj su uvek posvećivale vrlo mnogo vremena.
Osećati naboje erotike u stražnjoj sobi sa devojkom poput Petre, bilo je za njega poput toplog talasa nepoznanice. Bacio je kratak i brz pogled prema njenim grudima, koje su bile lepe, čvrste i manje od grudi madam Blaisy, ali ipak bile su to grudi koje su obećavale mnogo lepog uživanja.
Primetio je da ga posmatra i osmehnuo joj se.
– Nisi neko vreme bila u Bargesu? – kratko je upitao.
– Ne, živela sam sa momkom – rekla je tiho. Nicolas je očekivao da će još nešto dodati.
– Nisam znao da imaš momka! – zaigrao je na tu kartu.
– Ne, nemam više – ispravila se i na kratko zacrvenila. – Raskinuli smo pre određenog vremena. Bili smo u vezi par godina, ali nije nam išlo. On je iz Monte Carla – ovo je posebno naglasila.
Nicolas se osmehne. Pitao se ima li smisla da je ispituje dalje.
– Ni ti nisi više u vezi s Etell?
– Ne, nisam – priznao je, ni sam ne znajući zašto je njemu sve ono što je i osećao prema Etell sve dalje i dalje – poput nekog dalekog, minulog, ledenog doba koje se sve više gubilo u sumglici istorije života.
– Videla sam je pre nekog vremena.
Klimnuo je glavom. Nije mu se pričalo o njenom bivšem, i nije mu se pričao o Etell. Bacio je opet kratak pogled prema njenim grudima, ni sam ne znajući iz kog razloga povremeno kada ostane sam s nekom ženom uvek oseća pritajenu voju i želju za seksom, ili barem da se taj privid erotike da naslutiti. Da li su svi muškarci takvi? Neki njegovi drugovi sa studija su bili.
– Čini mi se da će opet rasađivati muškatle – rekla je Petra koja je nekoliko narednih trenutka posmarala zbivanja u vrtu.
Nicolas je gledao u vrt prema svojoj majci i Neli Legoix. Nije mu se pričalo o vrtu, muškatlama i zalivanju cveća. Doduše, nije smeo ni biti toliko napadan.
– Pariz je u ovo vreme divan – počeo je polako.
Petra je pogledala prema njemu.
– Sa Gautherom sam imala prilike da posetim Pariz nekoliko puta – rekla je to sa setom u pogledu. – Sa njim sam ujedno i obišla neke veće svetske metropole.
– Zašto ste raskinuli? – upitao je. Nije ga zanimalo.. Nije želeo da zna.
– Razlika u mišljenju i stavovima je postala nešto što je nadjačalo našu ljubav – zastala je kao da se prisećala svih svađa koje je preživela u relativno krakom vremenskom razdoblju – ili barem ono za šta sam ja smatrala da predstavlja ljubav.
Njeno lice je u sebi imalo neku draž i putenost, doduše nije bila ni približno putena kao Trisha. Zar je to bilo bitno? Kad bi se malo bolje razmislio o svemu došao je do zaključka kako Trisha nikad nije bila od onih žena koje aludiraju na bilo koji oblik nežnosti i putenosti. Setio se češke sirovine koja je drapala čim je to uzmogla i onog kompjuterskog zavisnika koji je tapkao po tastaturi dok bi madam Blaisy mogla hitala po njegovom stanu. Gde je u svemu tome bio pojam putenosti i šarma? Čekaj malo, da li šarm uopšte postoji?
– Koliko ste bili zajedno? – pitao je polako. Svaki muškarac je znao da se ženi na najbolji mogući način može približiti tako što je ispituje o njoj samoj i o njenim stavovima i problemima. Na taj način mu se otvaraju vrata da jednom, sem tog običnog razgovora, bude i nečeg mnogo većeg i višeg.
– Tri godne!
Dovoljno da preživi lepe trenutke s njim.. Dovoljno da iskusi prve oblake strasti.. Dovoljno da joj taj Gauther postane dosadan i da razlike u mišljenjima nadjačaju iluziju krasne ljubavi.
– Dovoljno vremena – zaključio je. Nije mu se mnogo razgovaralo. Od svega je najviše voleo one žene s kojima se moglo razgovarati na onaj predivan suptilan način gde bi se sporazumevali pogledom, gestom, mirisom.. Za sada nikakav signal nije primao od Petre.
– Putovala sam pokušavajući da zaboravim. Na kraju sam došla u Barges!
Uzdahnuo je. – Misliš da ćeš ovde zaboraviti?
Slegnula je ramenima. Primetili su kako su Neli i Ana-Marie krenule prema kući. Nicolas više nije smeo gubiti ni časak.
– Mogla bi doći u Pariz. Mislim da bih mogao da ti obezbedim jedno fantastično zabavljanje na način koji tebi najviše odgovara – predložio je pažljivo, a oči su mu zasijale pri pomisli na to. – A Pariz je grad zabave!
Petra se neodoljivo osmehnula. Možda joj odlasci u momačke garsonjere i nisu bile toliko strana pojava. Završila je Gimnaziju, ko zna šta je sve radila tokom svog srednjoškolskog perioda.
U tom trenutku u sobu su ušle Ana Marie i Neli Legoix koja je uzbuđeno pričala o tome kako i na koji način treba zasaditi najnovije uzorke kaktusa mamilarije kog je dobila od jedne prijateljice.
Seli su ispred ovo dvoje koji su mirno posmatrali dve uzbuđene usplahirene žene, pitajući se šta li je to u vrtu što ih je toliko zanelo.
– Jesi li video to, Nicolase? – počela je Neli kojoj tema o presađivanju cveća nije silazila s vrha jezika.
– Ne – odmahnuo je glavom. Nikad nije posvećivao mnogo vremena vrtu svoje majke. Imao je zabavnijih stvari od toga. Sada je prekrstio ruke na grudima i tek povremeno bi pogledavao prema Petri. Tek toliko da se zna da i na nju obraća pažnju, ali ipak da ne bude previše upadljiv.
– Divne, predivne, male mamilarije. Uopšte ne znam zašto ni u jednoj jedinoj cvećari u Bargesu ne mogu naći velike mamilarije. Imaju simpatičan naziv – osmehnula se kao da smišlja neke neobične nipodopštine.
– Da? – Nicolas podiže obrve praveći se kako ga tema razgovora itekako zanima.
– Na osnovu bradavice.
– Je li? – podigao je obrve začuđen. Nije li to pomalo seksistički naziv za neku vrstu cveća? O tome će pričati jednom s madam Blaisy.. Ako se seti uopšte.
Popričali su još potom ponešto o svemu. Tobože, reda radi je izvadio svoju vizit-karticu s brojem  telefona koju je pružio prema Neli. Značajno je pogledao u Petru. Želeo je s time da joj skrene pažnju kako svakako može da ga nazove ukoliko bude bio u Parizu. Zahvalile su mu se na tome i potom je Neli nanovo pričala o prijatelju svog oca koji je bio policajac.
Ispunjen raznim utiscima koje je ovog puta poneo s sobom iz Bargesa, Nicolas je tek predveče krenuo nazad u Pariz. Svakako je pre odlaska još jednom, vrlo tiho i pažljivo skrenuo pažnju Petri da ga poseti dok bude bio tamo. Ona nije ništa odvratila, samo je gledala pred sebe. Pitao se o čemu je u tim momentima razmišljala. Možda o svom bivšem momku iz Monte Carla?
Vreme je da zaboravi na bivšeg.. Ukoliko neka osoba više nije deo naših života, mislio je Nicolas dok je skretao prema ulazu u Pariz, onda bi logično bilo da više ni ne razmišljamo o njoj. Pre nego što je otišao na nedeljni ručak kući, mislio je kako će imati vremena da razmišlja o tome šta će biti sa svim vulkanima strasti koji buktaju u njemu. Uz Petru bi možda i mogao da razmišlja o tome, da mu misli nisu letele u smeru da je svakako ima za sebe.
Gde je nestala obuzetost s madam Blasiy? Ili želi obe žene za sebe? Moguće, mada još uvek nije načisto po tom pitanju. Prošlost je još uvek postojala u njemu, a tako i ta nedostignuta strast i ljubav uz Petru Legoix. Muškarci nikad ne zaboravljaju žene koje su želeli, a s kojima nisu bili – tako i on.
Znao je samo kako jedva čeka da stigne u stan i okupa se. Na tren je još pomislio na Petru pitajući se da li će doći i kada, a onda je misli usmerio u sasvim drugom smeru.
Prismotra nad sumnjivim aktivnostima madam Blaisy je još uvek bila u toku, iako je on sa svim dokazima koje je imao svakako mogao da ode do Jean-Paul Blaisyja i otkrije mu delić iz života njegove žene.
Naredni dan je ustao sa nejasnim mamurlukom i glavoboljom u svojoj glavi. Video je propušten poziv od svoje majke koja ga je, odmah potom u porukama, svakako upozoravala da se pazi, čuva i da se brine o sebi.
''Naravno majko'' – pisao je i potom je dodao još rečenicu-dve. U jednoj poruci je moglo stati stotinu i pedeset slova. Trudio se da to ispuni.
Dan je proveo u miru. Nije se javio Trishi, a nije ga ni zanimalo kako se ona trenuto oseća. Zvaće je sutra, mislio je, svestan kako je sav taj posao prismotre odjednom natovaren na njega kao težak teret i da bi on vrlo rado da pobegne od toga.
Petra mu se javila naredno jutro. Zapravo, probudila ga je.
– Nicolas – rekla je uzbuđeno. Činilo mu se kako čuje zvuk motora u daljini. Odakle ga je zvala?
– Petra – potrajalo je par trenutka dok konačno nije raspoznao je njen glas.
– Drago mi je što te čujem – zastala je na trenutak – Nisam te valjda probudila?!
– Ne, nisi – protrljao je oči drugom rukom i bacio pogled na sat. Bilo je sedam ujutro. Taj dan je pretio da bude dugačak.
– Razmišljla sam o tvom predlogu – rekla je odjednom. Opet zvuk motora. – Mislim da bih sutra mogla navratiti do tebe .
Nastao je tajac nekoliko trenutaka i Nicolas je tiho disao. Zamislio je Petru i sebe na tom krevetu. Ta slika mu se neobično svidela, njene grudi su još onda mnogo toga obećavale. Sada je već bio sasvim, sasvim budan.
– Da, to je divno znaš – rekla je s oduševljenjem u glasu.
– Pa sam misilila da dođem autobusom do tamo. Samo.. – zastala je na sekund.
– Da?
– Nemam tvoju adresu.
– Imaš li papir i olovku? – upitao je s uzbuđenjem u glasu.
– Da – začuo je kako petlja po torbi. Činilo mu se kao da je čuo neko pucketanje, nalik onome kada sve stvari iz torbe raspemo po betonu.
Izdiktirao joj je adresu.
– Kada bi bila sutra ovde?
– Oko podneva.
Dovoljno da pripremi stan samo za nju. Dovoljno da sazna neke pojedinosti o Trishi. Dovoljno da taj dan bude bolesno, bolesno dugačak.
– Divno, spremiću neko jelo dok ne stigneš – ni sam nije znao iz kog razloga odjednom ima tako neki prisniji stav prema njoj.
– Hvala ti – činilo se kako bi bilo dobro još nešto da doda. Ali ništa nije dodala. Ubrzo je prekinula vezu i on se, nedugo potom, poput snažnog, opakog mačora pridigao iz kreveta. Neko uzbuđenje je buktalo u njemu. Pružalo se niz njegove ruke, do grudi, pa niz leđa, sve do nogu i stopala. Nije znao s čime to da uporedi. Nije znao ni šta bi tačno trebao o svemu tome da misli. Znao je samo kako je jedno divno razdoblje pred njim, razdoblje opuštenosti, okrenutosti ka dve predivne i prelepe žene od kojih je svaka na određen način bila deo njegovog života.
Bilo je vreme već da ustane, da vidi kakvo je stanje u banci na novom računu Beatrice Lopez Blaisy, da vidi da li je sve u redu s njom. Znao je kao će morati nekako da ufleksibili termine koji su bili ispred njega, vremenom će se usavršiti u tome..
Čim Petra dođe...
Čim Trisha opet dođe..
Odjednom mu se ta suluda i ekskluzivna pomisao učini poput nečeg što će ga milovati u nekim narednim etapama i on je krenuo prema kupaonici ispunjen nestvarnom, nemogućom slutnjom kako je čin seksa u troje ispred njega.
Bilo je vreme da se okupa, prekorio je sebe, da se obuče, da jede i bude opet normalan, uzoran građanin Pariza.
Svejedno, dok je odvrtao slavinu na kadi, znao je kako će se teško smiriti, da će o svemu razmisliti tokom dana, ali da se od ideja seksa u troje svakako nije mogao čestito odreći. Da li je madam Blaisy to probala? Možda je to nova tema za njihove filozofske razgovore?
Pitanje je samo kako da to realizuje?
S Trishom...
I s Petrom...
Uskoro.
|
|
|
(0 Glas(ova))
HRK
7.2447
USD
1.3069
GBP
0.8367
CHF
1.3660
JPY
113.6400
HUF
283.8100
PLN
4.0040
CZK
24.7630
19°C 
25°C 
20°C 
18°C