| Autor: Dianna Divernoe,
Objavljeno: 19-06-2009 05:57
|
Pregledano : 251  |
Favoriti : 17 |
 Imao je tek toliko vremena da skokne do stana i još jednom, za svaki slučaj, vidi da li je sve upravo onako kako je i mislio. Zapravo, sad mu se nakon ovog naglog i nenadanog sastanka sa Jean Paul Blaisyjem, i to nekoliko sati pre Petrinog dolaska, sve pomutilo. Dan je izgubio ravnotežu koju je Nicolas želeo da uspostavi već sa prvim koracima nakon buđenja. Neke stvari ne mogu biti onakve kakvima bismo mi to želeli.
Svejedno, ipak Nicolas je znao jedno – Jean Paul je bio taj koji ga je plaćao, i Jean Paul je bio taj koji je određivao sastanke.
Nicolasu se nije sastajalo sa njim. Sa madam Blaisy? Da, u svako doba.. Čak štaviše, to je prvi put pomislio, da ga je Trisha nekim slučajem zamolila svakako da bi pratio i Jean Paula.. Svejedno, sada pošto već i ima taj ček s ciljem da kupi opremu koju već poseduje, svakako da je mogao pratiti i Jean Paul Blaisyja. Prvi koraci klasične prismotre nisu lišili ni jednog čoveka na ovoj planeti.. Što bi Jean Paul bio izuzetak? Večernji prijemi izazivaju misterizonost kod čoveka.. Vreme je da o tome razmisli!
Šetao se neko vreme, nakon što je izašao iz stana, utonuo u misli o sebi i o madam Blaisy, o svemu onom što on lično želi i o onom što mu se većim delom konstantno nameće kao glavno pravilo koje rukovodi njegovim životom.
Da li se strast nametnula? Da li zapravo i u kolikoj meri erotika u nečijem životu može da se nametne? Ili je to samo prateći deo međuljudskih odnosa, nešto čemu ne treba ni da se čudi, niti da o tome previše razbija svojom glavom. Seksualnost je kod ljudi prisutna od pamtiveka, nešto neosporno, jasno, nešto čega su žene nekad pokušavale da se odreknu koristeći razne steznike, praveći se sveticama, a muškarci su bili spremni da se podvrgnu rigoroznim merama koje je s sobom nosilo redovništvo.
Pitao se kakav bi steznik onda bio prikladan za njega?!
Najkvalitetniji gvozdeni steznik kog je osoba poput Svete Perpetuije mogla da smisli...
Ipak, ovaj sastanak je čudno delovao na njega. I sami zahtevi koje je postavio Jean Paul bili su čudni..
Nicolas je već uveliko mogao da mu pokaže snimak iza restorana ili snimak sopstvenog vođenja ljubavi sa madam. Znao je kako to nikad neće uraditi.. Najveća ironija svega bi bila kada bi, na kraju krajeva, došao pred Jean Paul Blaisyja i rekao mu kako ga madam nikad nije prevarila i kako je ona od onih dobrodušnih i naivnih žena koje su čiste kao suza. Ili bi poređenje sa Svetom Perpetuijom bilo delotvornije i ubedljivije? Sama pomisao na to upoređivanje mu je naterala suze na oči, ali Nicolas nije od sebe oterao tu mogućnost.
Seo je na jednu klupu u parku, svestan kako do Petrinog dolaska ima još čitava dva sata i kako je taj dan ipak mamuran za to doba godine.
Posmatrao je ljude koji su prolazili ispred njega iako ni na kom nije pogled zadržavao nešto duže, niti ga je išta privlačilo na neki poseban način.
Privlačila ga je madam.
Začuo je zvuk telefona u svom džepu. Bila je to njegova majka.
– Nicolas! – glas joj je bio običan. Nigde žustrosti, nigde jarosti.
– Zdravo majko! – rekao je tiho. Park je predivno mesto za telefonski razgovor sa majkom...
– Kada ćeš doći?
Prošli put joj je rekao kako neće doći skoro. Nedeljni ručkovi u Bargesu su ipak bili dosadan izvor smarajuće obaveze.
– Uskoro – rekao je kratko, još više oneraspoložen.
– Philipe.. – Ana-Marie je na trenutak zastala – otac ti je bolestan.
– Znam – rekao je on tiho. Nije bila tajna – Philipe Velimeir je već neko vreme bio bolestan na pluća.
– Uskoro ide i na snimanje – nastavila je Ana-Maire, koja je hronično, neuzdržano oko nečeg morala da izražava večitu zabrinutost.
– Da – potvrdi Nicolas. Znao je sve to. Zbog čega ga majka večito zove? Ah, zašto su roditelji baš toliki davež! S godinama su sve gori i gori...
– Da li si ti dobro?
– Naravno majko. Izvrsno – nastavio je svestan kako će njene pridike i ispitivanja da odu u onu krajnost kada će joj Nicolas reći kako mu se prazni baterija, ili da je signal slab. – Jedem dosta voća i povrća, pijem mleko, povremeno idem i da trčim..
– Da li će tom tvom zadatku skoro doći kraj?!
– Naravno. Tebi ću prvoj da javim čim završim.
– U tvom glasu osetim dozu cinizma – reče Ana-Marie sa nekim prebacivanjem koje je ličilo na žalopojku.
– Majko, u parku sam trenutno.
– To nije razlog da ne možeš da razgovaraš sa svojom majkom kad te već i zovem! Otac ti je bolestan.. Snimanje je uskoro,a počeo je i da kašlje.
– Nek' ostavi pušenje! Duvan nije preporučljiv onima koji imaju problema sa plućima. Srećom da ne stanuje u Parizu.. Ovaj grad je zagađeniji od Bagresa.
Ana-Marie se nasmejala. – Baregs je dovoljno otrovan za tvog oca. – Nastala je stanka. – Obećaj mi kako ćeš doći ukoliko mu se stanje pogorša?
Šta je drugo mogao reći? – Naravno da hoću.
Pozdravili su se nedugo potom i Nicolas je bio ubeđen kako taj dan definitivno neće biti onakav kakvog je zamišljao.
Bacio je pogled na sta. Prošlo je svega pola sata kako je bio u tom parku. Svejedno ustao je i krenuo prema stanu koji je bio dva kvarta dalje odatle. Bilo je vreme da polako sedne u kola i ode po Petru. U Parizu se u to vreme znao stavrti saobraćajni špic, a on svakako nije žeelo da zakasne i da ga Petra čeka.
Razmišljao je o razgovoru kog je imao sa Jean Paul Blaisyjem. Sve je to bilo nenadno, neobično i teralo ga je na razmišljanje. Svakako, znao je kako će mu se već kroz tri dana javiti povodom nekih detalja. To je značilo kako će sutra biti samo sa Petrom. Šta im je činiti kako bi im vreme proticalo u nekom zabavnom i pomalo prazničnom raspoloženju?
Šetnja Senom? Ili penjanje na Ajfelov tronaj? S čuđenjem zaključi kako ni sam nije bio na vrhu tornja. Neki njegovi prijatelji su hvalili pogled na svečanu panoramu Pariza.. Istini na volju, sada su se gradile veće zgrade od Ajeflovog tornja. Ukoliko bi se bacio samo jedan kratak pogled na zgrade koje su se dizale na području Azije, zaključio bi da je Ajfelov toranj u tom slučaju poput neke neznane veličine, prevaziđeno veličanstvo visoke gradnje. Svejedno, Petra će sigurno biti oduševljena odlaskom na sam vrh tornja. Delovala je poput osoba koje se mogu zanositi s nekim tako običnim stvarima, koje više ni nemaju onu draž koju su imale pre tridesetak godina.
Seo je u automobil, svestan kako ga sve to ipak na neki način zabrinjava, na jednak način na koji ga je zabrinjavala činjenica da u tom momentu – svakako – nema nikakvog pojma o tome šta radi madam Blaisy. Bilo je suvišno, bespotrebno i bolno shvatanje koje je imao – da ona u tom momentu svakako ni ne razmišlja o njemu. Da li je ikad razmišljala o njemu kao o živom biću? Zaključio je da mnogo toga o njoj ne zna i da ga ta činjenica sasvim proganja i više nego što je mislio da će ga proganjati. Vreme je da se unormali. Petra ćemu u tom pomoći, jer u suprotonom je imao sve šanse da zaglavi kod nekog pihoterapeuta koji bi ga izlečio od opsesije i ospednutosti s Trishinim obrijanim međunožjem.
Nasmejao se pri sećanju koje mu je zatitralo u mislima, u trenucima kada je onako uporno, nemoguće, mučno pokušavao da prebroji njene stidne dlačice, odjednom se naglo pitajući da li je to ipak bila njihova najzabavnija zajednička situacija koju su mogli da iskuse..
Seks vremenom biva dosadan..
Dlačice na međunožju uvek izrastaju..
U čemu je onda svrha svega toga?
Dovezao se do stanice, svestan toga da nije dospeo u saobraćajni špic i da je to ipak lepa strana tog dana. Imao je još dovoljno vremena.. I previše. Naslonio se na sedište i želeći na tren da se odmori.. Pred njim je kao svetlost ranog sunca na horizontu zatreptalo Beatricino međunožje i on je znao kako je opsednut, kako ne može ništa protiv toga, kao da su ga te stidne dlačice zarobile na neki nemoguć, iskonski način. I da je i Svetoj Perpetuiji bilo lakše dok ju je kidao onaj razgnevljeni bik, nego njemu trenutno...
|
|
|
(0 Glas(ova))
HRK
7.2447
USD
1.3069
GBP
0.8367
CHF
1.3660
JPY
113.6400
HUF
283.8100
PLN
4.0040
CZK
24.7630
19°C 
25°C 
20°C 
18°C