Petra je došla oko dva sata popodne i bila je zapravo pravi raj za njegove oči koje, iako je bila izmenjena u odnsu na pre, nikako nisu mogle da se nasite njenog lika. Ponela je jedan oveći kofer sa sobom, i on je najpre izokola upitao koliko dugo misli ostati kod njega.
– Nedelju dana, ako dozvoliš!
Naravno da je dozvoljavao, ali nije bio toliko izravan.
– Divno. Pariz je prelep – rekao je tiho, a onda kao da se nečeg dosetio. – Naravno ti si ga već videla, tako da ću morati da smislim s čime posebnim da te impresioniram.
Vratili su se do stana s njegovim fordom. Pitao se kakva kola je vozio njen bivši? Uostalom to sad nije ni najmanje važno i nema nikakvu značajnu važnost u njihovom odnosu kog misle da izgrade.
– Stanujem u ovom iznajmljenom stanu – rekao je i odveo je u onaj prvi stan, gde je inače i dovodio madam Blaisy. Pitao se ima li smisla da je dovodi u onaj mali stančić s tvrdim krevetom koji se nalazio u Buelvaru de Montparness? – zaključi da ne. Uostalom, možda je vreme da svakako gazdarici vrati ključ i da kaže kako mu se spavanje na tvrdom ležaju više ni najmanje ne dopada. Kičma je ipak bitan organ ljudskog tela i treba da se čuva...
Uveo je u stan, iako je celo vreme zapravo pažljivo motrio njeno lice. Želeo je da vidi njen utisak o stanu. Ništa nije očitavao i to ga je zbunjivalo. Na jednak način je Petra Legoix tako gledala pred sebe dok su sedeli u stražnjoj sobi kod njegovih roditelja u Bargesu.
– Koliko dugo si ovde?
– Malo više od mesec dana.
– Prismotra je zahtevan posao koliko sam uspela da shvatim iz priče tete Ana-Marie.
Nicolas se trznuo. Da, ona je njegovu majku još uvek nazivala na taj način, iako nisu bili ni u kakvoj rodbinskoj vezi.
– Jeste. Ponekad ni telefon ne nosim sa sobom.
– Nisam znala da to zahteva toliku požrtvovanost – sela je na naslonjač na kom je obično sedela madam Blaisy. Ona je sasvim drugačije upadala u njega i on nije mogao da izdrži da ne počne da ih upoređuje. Ali svi aduti su ipak bili naklonjeni Trishi. To je bilo nešto neosporno.
– Hoćeš kafu – spremno je ponudio.
– Naravno – osmehnula se onim osmehom kog je nekad toliko voleo kod nje. – I nešto hladno.
Imao je samo pivo.
To joj je ubrzo i doneo na tacni. I za sebe je skuvao jednu kaficu. Na trenutak su šoljice zazvečale, ali nije tom pridavao neki veći značaj.
– Fin ti je stan – rekla je tiho. Više zato da nešto kaže, nego zato što je to i stvarno mislila.
– Ovde sam privremeno – naglasio je ovo, sve svesniji toga da je to i stvarno tako.
Uzela je šoljicu ispred sebe i stavila je dve kašikice šećera.
– Uvek sam volela ovaj miris – promrmljala je na tren, upijajući u sebe miris vrele kafe.
– Da, posebna priča – uzdahnuo je Nicolas brže-bolje.
– Gauther je nekad mnogo vremena provodio u Parizu – rekla je to polako, tiho, sa notom neke neopsive gorčine. – Uglavnom poslovno – objasnila je potom.
– Nedostaje ti zar ne? – pitao se čemu smisao priče o njenom bivšem. Za lanjskim snegom ne vredi žaliti – pao je i otopio se.
– Ponekad. Dok smo dolazili u Pariz, setila sam se njega i svega što smo proživljavali ovde .. – u njenom glasu se dala naslutiti seta.
– Tako je moralo biti.
– Tako je Gauther želeo da bude – srknula je malo kafe. – Ne ja! Ja sam se trudila, ali moj trud nije imao nikakvog udela.
– Obično to tako biva kad je jedna strana sasvim nezainteresovana za ono što druga strana ima da kaže, objasni ili uradi.
– To tako smešno zvuči Nicolas – rekla je to s određenom dozom humora – Kao da je reč o dve stranke u sudnici.
– Život i jeste poput sudnice – rekao je on tiho. – Pitanje je samo kakvu ćeš presudu pokupiti i šta će ta presuda značiti u tvom životu.
Gledala ga je nekoliko trenutaka bez reči, a onda je počela da se smeje.
– Smešno!
– To je živa istina – bila mu je zabavna dok se smejala tako realnim činjenicama. Srknula je još malo kafe i potom je nasula čašu piva. Ispila je pivo naiskap.
– Bila sam stvarno žedna.
– Obično kupujem vodu – slegnuo je on ramenima. – Trenutno je nemam u frižideru – dodao je tiho, svestan toga da čak dva puna balona vode stoje u kuhinji na podu. Trebala je samo da ode tamo i da ih nađe.. Ali ona neće ići tamo, a ni voda nije bila hladna.
– Nema veze. Ni pivo u dva popodne nije tako loša alternativa – prišla je prozoru. Činilo se kako je razočarana pogledom.
– Mislila sam..
– Ne vidi se Ajfelov toranj – on je brže-bolje objasnio. Možda je ipak trebao da je odvede u stančić u Bulevaru de Montparness. Tamo je Ajfelov toranj načisto štrčao.
– Samo katakombe! – rekla je to i uzdahnula duboko. – Nema veze. Imam vremena na pretek za šetnju i glavinjanje po Parizu.
Zar se ona mislila šetati?
– Volela bih da obiđem neke robne kuće i da posetim jednu poslastičarnicu u Essonu. Nadam se da je još uvek otvorena i da radi. Ponekad je načisto čudo kako se neke manje radnje zatvaraju i pre nego što se otvore – još uvek je gledala kroz prozor.
Nicolas je imao vremena da je dobro pogleda. Imala je lepu zadnjicu koja je bila pritegnuta u onim farmericama, a majica na njoj bila je sasvim obična. Madam Blaisy je uglavnom bila u uskim haljinicama i na visokim štiklama.. Ukusi kod žena mogu biti različiti.
– Svakako da ćemo ići u šetnju – predložio je.
– Divno – promrsila je tiho i okrenula se prema njemu. Neki neobičan izraz joj je bio na licu i ona je naprosto morala da se osmehne na onaj stari mangupski način. – A kako si ti video naš provod ovde?
Sela je opet naspram njega. Još uvek nije popila kafu. Bilo je vreme tome.
– Na razne načine – rekao je neodređeno. Možda su žene volele neodređenost kod nekog muškaraca.
– Da li imaš devojku? – upitno ga je posmatrala.
– Ne – odmahnuo je glavom – samo jednu kratku i nebitnu vezu.
Madam Blaisy je za njega bila najbitnija. Petra to nije morala znati. Bar ne još!
– Dobro – opet je otišla do prozora i gledala je napolje. Činilo se kako o nečem poprilično razmišlja. – Ja inače ne uričem sastanke i ne dolazim kod muškaraca u njihove stanove – rekla je odjednom, kao da se pravda zbog nečeg.
– Razumem – nešto mu nije davalo mira. – Zašto si došla kod mene?
– Htela sam da budem s tobom – potom je zaćutala.
Nicolasa je nerviralo to što mu je okrenuta leđima. Sve bi bolje bilo da joj vidi lice... Žene su znale da budu fantastični lažovi. Posebno kada ti okrenu leđa.
– Zbilja?
– Da, par dana. Želela sam da doživimo nešto što nikad pre nismo.
I on je to želeo. I znao je da nije bilo njenog raskida sa Gautherom ona sada ne bi bila ovde u tim običnim farmericama i majici koja joj nije najbolje pristajala.
Okrenula se prema njemu. Bila je ozbiljna, čak štoviše smrtno ozbiljna.
– I želiš to odmah sada? – upitao je.
– Da, volela bih – šapnula je.
Interesantno – mislio je Nicolas u sebi – ali linija između muško-ženskih prijateljstava se relativno lako gubi, i granice prijateljstva se u jednom običnom trenutku mogu izmeniti. U čemu je onda smisao?
Pričali su potom o životu, sebi, o drugima, o Francuskoj, o činjenici kako je ipak mnogo bolje živeti u nekom od prošlijih vekova, da li postoji vera, da li je Pariz najlepši grad na svetu...
Petra mu je prva prišla, dodirujući ga po licu nežnim pokretima.
Privukao je bliže sebi i osetio je miris njene kose, za koju je odjednom želeo da je duga i plava. Kad je prvi put dodirnuo njene usne, znao je kako je to upravo ono što mu je trebalo, što mu je nedostajalo.. Možda bi taj poljubac bio mnogo lepši da se desio malo ranije, koju godinu ranije.. Desio se sada i potrajao je nekoliko trenutaka, sve dok oboje odjednom nisu izgubili dah.
– Ti – počela je s maznim glasom – baš voliš da se ljubiš.
Osmehnuo se. Nije joj rekao šta još voli.
Opet su se privili su snažan zagrljaj. Između svega toga su se polagano oslobodili odeće, i Nicolas se pitao ne bi li bilo bolje da vode ljubav na podu. Nije bilo vremena za razmišljanje i predloge.. Sada je postojala samo ona i činjenica da je blizu svojih postavljenih ideala.
Mrsio joj je kosu i ona ga je povukla prema sebi, da bi odjednom u tim trenucima krenuli prema visinama nepodnošljivih idila koje sa sobom nosi ekstaza.
Petra je došla oko dva sata popodne i bila je zapravo pravi raj za njegove oči koje, iako je bila izmenjena u odnsu na pre, nikako nisu mogle da se nasite njenog lika. Ponela je jedan oveći kofer sa sobom, i on je najpre izokola upitao koliko dugo misli ostati kod njega.
razočarana pogledom.
(0 Glas(ova))
HRK
7.2447
USD
1.3069
GBP
0.8367
CHF
1.3660
JPY
113.6400
HUF
283.8100
PLN
4.0040
CZK
24.7630
19°C 
25°C 
20°C 
18°C