Te večeri su se prošetali Parizom i Nicolas je odveo u onaj isti restoran, gde je i madam Blaisy ispijala Bloody Mary uz društvo onog perverznog kradljivca Paula. Sada je bio oduševljen s tim što je upravo Petru doveo ovde.
– Fin kutak!
– Slučajno sam saznao za njega.
– Preko nekog prijatelja? – listala je jelovnik i razmišljala se povodom toga šta da naruči.
– Tako nekako – može li se madam Blaisy nazvati samo ''prijateljem''?
– Svejedno, lepo je kad saznamo za neka lepa, a ne tako burna mesta zar ne? – pogledala ga je preko onog jelovnika. Na sebi je imala lepu haljinu svetlo plave boje, koja se nije najbolje uklapala s njenom kosom. Nicolas je skoro celo veče razmišljao o tome da joj svakako predloži da skoro odu u neki butik kako bi tamo našla nešto što bi joj više odgovaralo. Ali činilo mu se to i više nego neprimerno. Možda ni ona nije smatrala kako je njegov stil prikladan!
– Da.
Prišao im je konobar koji je držao notes u ruci.
– Želim supu s povrćem, pečene kobasice, pire od krompira i nešto kiselo. Kakvih slata imate? – posmatrala je konobara nekoliko trenutaka.
– Preporučujem vam kisele paprike, ili bolje pečene crvene paprike u umaku od vina. To je nešto novo što ovaj restoran može da vam ponudi?
– Pa, zvuči zamamno – pogledala je prema Nicolasu – to ću naručiti. A ti?
– Isto – rekao je Nicolas koji je tek tada zaključio kako ni pet sekundi nije posvetio listanju jelovnika.
Konobar je otišao. Petra je opet gledala oko sebe, a onda je svu pažnju svratila na Nicolasa.
– Ovde možemo da razgovaramo.
On se osmehnu. Setio se madam Blaisy i Paula, i njihovog razgovora koji je bio sveden na brdo laži... Ogorčena sam zato što ne postoje penušava vina sa aromom francuskih salata. To je veliki propust u vinskom svetu ove zemlje... Osmehnuo se.
– Smeškaš se! – zaključi Petra odobrovoljena njegovom veselom pojavom.
– Da. Voliš li francuske salate? – ni sam nije znao iz kog razloga je baš to pita.
– Da, povremeno. Ne treba preterivati sa tim. Sećaš li se Daniele?
– Daniele? – pokušavao je da se seti.
– Daniele Matheus.. Ona je preterivala s svim tim salatama. Na kraju je jela samo francuske salate. Sav njen dnevni jelovnik bio je sveden samo na salatu.
Ni sam nije znao šta je toliko bitno u tome kada se već i spominje.
– I?
– Ništa – slegnula je ramenima. – Prešla je na salate od povrća!
Osmehnuo se. Pričali su o ruskim salatama, vinima i Moskvi.
– Nikad nisam bila u Moskvi. Gauther je obećao kako ćemo jednom svakako ići tamo – rekla je to tiho. – Doduše, dogodilo se to što se dogodilo i sve je bilo na kraju svedeno samo na ova područja ovde – pokazivala je prstima po stolu, kao da je taj stolnjak zapravo jedna velika geografska karta.
– Moskva je lep grad. Najlepša je crkva koju je sagradio Ivan grozni – rekao je on tiho. – Svejedno, šetnja Crvenim trgom je interesantna u bilo koje godišnje doba. Posebno zimi.
– Bio si tamo? – ubacila se.
– Dok pada sneg – završio je malopre započetu rečenicu. – Jednom sam imao prilike posetiti Moskvu, ali moj obilazak Moskve je bio usredsređen isključivo na posao i ljude koje sam pratio. Ništa značajno! Nisam imao vremena da kao turista uživam u tom gradu.. Prismotra je bila brzo okončana i vratio sa se u Francusku. Na žalost, nisam uživao u Rusiji na način na koji bi to bilo najbolje.
Konobar ih je poslužio. Kobasice su bile tople i fino su mirisale.
– A ta tvoja veza koju imaš – otpočela je odjednom, očito joj to nije davalo mria.
– Da? – nešto zasija u njegovim očima.
– Da l' je to nešto do čega ti je stalo? Da li to predstavlja nešto bitno u tvom životu? – uzela je tek koji zalogaj.
Posmatrao je nekoliko trenutaka.
– Zavisi s koje strane se gleda.
– Kako to da shvatim?
– Kao seks bez obaveza – odgovorio je kratko i jasno. – Nema ničeg dubljeg – nastavio je, svestan kako nju sve to gorljvo zanima.
– Aha! Shvatam!
Video je da ne shvata, ali nije bilo bitno. Jeli su nekoliko trenutaka u tišini.
– Kada završiš sa tom istragom – počela je – imaš li neke planove u životu?
Završi sa istragom? Nije mislio da završi! Bar ne još!
– Ne, ništa određeno. Pretpostavljam kako ću uskoro biti angažovan za neki drugi posao praćenja – kratko je objasnio.
– Videla sam to na televiziji. Prizakivali su u nekoj emisiji određene delove toka istrage i praćenja. Najčešće su to bračne supružnici koji sumnjaju u to da ih onaj drugi supružnik vara. Tada se unajmljuje detektiv koji sve to snima svojim kamerama i digitalnim aparatima, da bi nedugo potom došao tom čoveku ili ženi sa dokazima koji upućuju na prevaru. Zanimljivo je kako se sve emisije slično završavaju!
– Je li?
– Da, sa snimkama o prevari! I na kraju taj ili ta dolaze svom supružniku i prave scenu! Sve emsije su uglavnom slične. Jedna moja poznanica je rekla da je reč o montoranim snimcima gde su ti ljudi zapravo plaćeni da odglume žrtvu prevare ili onog ko vara! Ne sumnjam kako je reč o emisijama koje privlače gledanost, ali fali im realnosti.. – rekla je to između dva zalogaja. Videlo se da je ozbiljno zainteresovana za posao kojim se on bavi.
Čudno – mislio je Nicolas, tek tada ustanovivši kako madam Blaisy nije ni približno zainteresovana za njega u tom smislu. Madam Blaisy je zanimao samo seks, to je znao od samog početka, bilo sa njim, bilo sa nekim drugim muškarcem! Sem toga, Trisha ga nije ni znala onakvim kakav je bio zaista, svejedno čak ni za njegov izmišljeni posao preduzetništva nije pokazivala ni malo interesovanja.
– Nisam gledao te emisije, ali sumnjam da je reč o realnosti! U većini emisija uopšte nema ni malo reči o tome – on je svoj obrok maltene priveo kraju i zaključio kako mu se svideo taj neobičan ručak u tom restoranu. Imao je i Gif sur Yvett svojih prednosti, izuzme li se činjenica da su tim delom grada povremeno jurile razne furije u crvenim ferarijima i žene slične Trishi.
– Svejedno, pokušavam na što bolji način da stvorim u sebi sliku tvog posla. Ipak mislim kako nije lako biti nečija senka – rekla je to tiho, gledajući ga u oči.
– Ne, nije – osmehnuo se i obrisao usta sa salvetom koja je bila brižno složena tik nadomak tanjira. Otpio je gutljaj vina kog je prethodno bio naručio i osetio se uistnu divno i opušteno. Tokom svog boravka u Parizu, nije imao vremena da poseti neki od restorana i opusti se uz neko tako fino, drago i blisko biće. Šteta što Petru nije pozvao ranije k sebi. Sve bi u tom slučaju bilo mnogo, mnogo bolje po njega.
Pričali su potom o još nečem nevezanom, a onda su odlučili da odu u kratku večernju šetnju kraj Sene.
Oboje su bili na jednak način oduševljeni tom rekom.
– Jednom sam čula priču o tome kako reke nikad ne umiru, ali sa sobom znaju odneti mnogo ljudskih života – rekla mu je dok su prolazili ispod mosta. Do njih je dopirala buka motora iznad njih, ali nije im smetalo. Sve je u tom momentu imalo prizvuk večite romantike.
– Da – potvrdio je on tiho.
– Neobično – nastavila je dok su lagano odmicali dalje. Njen pogled je bio uprt u vodu i u svetla koja su se presijavala na talasima.
– Šta to?
– Našli smo se ovde da bismo pričali o sebi i Parizu, i činjenici kako je život odvratno prolazan! – zaključila je i osmehnula se.
– Bolje igde nego nigde – rekao je tiho.
– Sve je prolazno. Nisam mogla verovati da se moja veza s Gautherom završila. Moja majka je bila šokirana s činjenicom da smo se razišli.
Pretpostavio je da je to upravo tako. Neli Legoix je inače bila teška ličnost. Pitanje je na koji način je težinu svoje ličnosti ispoljila prema Petri u tom momentu, i nije li boravak u Parizu zapravo pravi odmor za nju?
– Verujem da jeste.
– Nastala je prava strka – to je govorila pomalo zajapurenih obraza. – Čak je želela da me ošamari. Bili su to teški dani za mene! Doduše nisam bila izravno kriva za raskid, ali znaš moju majku – zastala je na trenutak – ona je vrlo volela Gauthera. Svejedno, to je bila moja realnost tada i nije se mogla buniti protiv toga!
Ćutali su još nekoliko trenutaka. Njemu se naravno, nije pričalo o Gautheru, iako je bio itekako svestan toga da oboje imaju jedan veliki okean tajni o kom bi mogli pričati u narednih pet godina neprestano, svesni toga da će uvek iznova i iznova naći stvari koje su nove, drugačije, neotkrivene.. Setio se rečenice iz filma Titanik, pomalo neobične, ali itekako jasne Ženska duša je kao okean.. Da, mislio je on tiho, prepuna je tajni. Znao je, kako ni uz najviše truda i želje ne bi bio u stanju da razotkrije sve mitove u duši Petre, niti Trishe. S te strane mu se Trisha, iako na prvi pogled klasično površna, činila još neobičnijom, zagonetnijom, a da tome nije mogao da odgonetne razlog.
Te večeri su se prošetali Parizom i Nicolas je odveo u onaj isti restoran, gde je i madam Blaisy ispijala Bloody Mary uz društvo onog perverznog kradljivca Paula. Sada je bio oduševljen s tim što je upravo Petru doveo ovde.
(0 Glas(ova))
HRK
7.2447
USD
1.3069
GBP
0.8367
CHF
1.3660
JPY
113.6400
HUF
283.8100
PLN
4.0040
CZK
24.7630
19°C 
25°C 
20°C 
18°C