Petra je kupovala humoreske i svakog jutra je davala sve od sebe kako bi ga oduševila s nekim vicem, pričom, tekstom.. Bila je veselo i igrivo biće i to mu se dopadalo. Promenila je, najpre pastu za zube.. Volela je paste sa ukusom voća. S te strane ga je podsećala na veliko dete... On je voleo paste sa ljutim ukusom.
Slušala je glasnu muziku, pretila je kakao će uskoro stanari početi da se bune i zovu policiju zbog njenog lumpovanja. Niko se nikad nije pobunio, ali ona je načisto uživala da isključivo u donjem vešu trčkara po stanu i pleše.
Bilo je samo pitanje trenutaka kada će je upoznati sa Trishom. Tog jutra se čuo sa Beatrice koja je tih dana bila na neki način, poprilično neobično, povučena u sebe. Jedanput ju je pitao gde se nalazi. Rekla je kako se nalazi u svom malom stanu kog joj je prepisao Jean Paul i da joj ne treba društvo. Zaista neobično! Pitao se da li ga laže, da li izmišlja, orkan neobične strasti se vio u njemu na neki predsedavajuć način, da je i on sam ćutao i gledao pred sebe, pomalo daleko od stvarnosti i činjenice kako je Petra kraj njega.
Ruku na srce, bio je tog itekako svestan, Petra je bila samo dobar izvor trenutne zabave i klasične razbibrige kako ne bi previše razmišljao o madam Blaisy, ni lupao glavu povodom toga da li ga vara sa nekim od njenih jadnika koji su u gorućoj neizvesnosti jednako poput njega. Šta je uopšte u toj neobičnoj, nedokučivoj ženi što ga toliko privlači da sam sebi više nije ličio na Nicolasa.. Da mu je Trisha rekla da promeni ime, pasoš i krštenicu – Nicolas je znao kakao bi to bez sumnje uradio pa makar to značilo da se zove Rolls-Roys!!
– Danas bih da skuvam špagete – rekla je Petra koja je skakutala u ritmu pesme po kuhinjici, i dobacivala mu je svoje komentare. Kako je ta, kuhinja bila mala, u pravom smislu te reči stvorena samo za jednu osobu, bilo je očito kako je on bio taj koji je sedeo u trpezariji i strpljivo čekao da ona odluči šta će kuvati.
– To znači da neko mora ići u prodavnicu! – reče Nicolas, kome nije bilo do šetnje, nije mu bilo do samovanja i razmišljanja o Trishi..
– Da, molim te.
Rekla je to odlučnim jasnim glasom, nije imao ništa protiv toga. Zaključio je kako bi njih dvoje sa takvom vrstom ponašanja svakako uskoro počeli da liče na standardne bračne parove, pitanje je bilo kada će početi prepirka zbog gledanja određenog televizijskog kanala i kada će se njegov posao i struka konačno isprečiti ispred nje. Bilo je pitanje vremena, nečeg čega je bilo gorljivo svestan..
Ipak bila mu je zabavna u ta tri samotna dana koja bi proveo bez Trishe, sa razmišljanjem o sastanku koji je predstojao sa Jean Paul Balisyjem koji ga je, kao u inat, svaki dan nazivao da sazna da li je kupio odgovarajuću opremu za snimanje i da li je novac koji je bio ispisan bio dovoljan.
Nicolasu su se ti pozivi činili čudnim, pomalo i sumnjivim... Zar Jean Pual Blaisy kao uspešan poslovan čovek nema ni malo pojma o kretanju cena opreme?
– Hvala na informaciji – odgovori Jean Paul – to mi je olakšalo dušu!
Nicolas je razmišljao o tim rečima, svestan kako mnogo tog što čini Trisha nije ni najmanje lako kao jedinstveno saznanje o ponašanju jedne udate žene.. sve bogate žene su takve, bar je Nicolas mislio kako je to tako, posebno je to važilo za one žene koje su bile deo šou biznisa, filmske i muzičke industrije, kao i deo svetskog džet-seta. O tome je toliko puta čitao u novinama, mada materijalno stanje nije nikakav predsedan za ponašanje jedne žene. Svakako da u svim tim novinama koje su pisale o tobožnjim prevarama, nema ni najmanje reči o ponašanjima običnih žena: krojačica, radnica i sekretarica, koje ipak nisu ništa bolje po pitanju međuljudskog ophođenja sa ljudima koji su bili na višim položajima od njih. Uostalom, danas je razvod tako normalna, pomalo moderna pojava u društvu, da više nije ni sama pojava ''prevare'' i ''varanja'' tako tabu! Moderan stil ophođenja kog donosi mentalitet društva koji se iz godine u godinu pakleno narušavao i koji je pretio da uskoro sliči mentalitetu razmišljanja pećinskog čoveka. Možda se, zapravo mislio je Nicolas gorljivo dok je čuo kako Petra traži ostatke italijanske testenine u ormaniću, nikad ništa nije ni promenilo. Možda je sve to oduvek bilo isto, znano i jasno, jedino su ljudi sa pojavom moderne tehnologije pokušavali da samu bit života i zajedništva modernizuju u nešto drugačijeg oblika izražavanja; suština je i dalje ostajala ista i to je bila bit shvatanja pojma bračnog i zajedničkog žviota. I on sam, naravno, ne bi razmišljao, niti bi mogao da razmišlja samo o Petri Legoix kao o jedinoj osobi sa kojom bi mogao da provede zajednički život. Pitao se da li se on plaši i same pomisli na zajednički život. Trenutno ni uz madam Blaisy ne bi mogao da zamisli da provodi svaki dan sveden na rutinu, jednoličnost i ubistvenu monotoniju koja dolazi s godinama i vremenom i koja je, na ovom svetu, sasvim sasvim nezaobilazna. Da li onda iz to razloga madam Blaisy ima onaj stan kog joj je tako velikodušno prepisao Jean Pual? Možda je u tome suština.. Kada mu sopstvena žena konačno dosadi s svojom uštogljenom površnošću za koju je trebala snaga i volja da bi se uopšte i prodrlo do njenog karaktera, najlakše joj je reći da provede nekoliko dana u onom stanu gde joj je najbolja zabava bila svedena na: televozor, dvd-player, bočice njenih kremica i parfema koje je, pored divne kupaonice držala u dnevnoj sobi i uz društvo jedne sobarice koja je delovala nalik onim devojkama iz Ukrajine i Belorusije koje su radile na crno i bile su srećne što su uspele da pobegnu iz ralja siromaštva koje bi ih svakako dovelo u ruke nekom bolesnom ludaku, kom bi rađale decu i spremale ili bi bile potrošna roba na ulica. Pa sve dok im kvalitet i rok trajanja ne istekne..
Zaključio je da je zabrazdio sa svojim razmišljanjem, jer kada je Petra Legoix konačno provirila u trepezariju, on se na časak zamislio o čemu je to toliko apstraktnom bilo reč.
O italijanskoj testini?
Naravno, rekao je brže bolje svestan kako će ipak morati da u sred tog toplog junskog dana izađe napolje i ode da kupi tu testeninu. Treba li još nešto? Pomalo vrckajući svojom zadnjicom, odlučila je da mu ispiše popis svega što joj je trebalo i što je nedostajalo u njegovoj kuhinji. S žaljenjem je zaključio kako je popis bi poprilično dug i sveden na mnogo, mnogo toga, čega dok je bio sasvim sam nije bio ni najmanje svestan. Da, mislio je kada je sišao liftom sa jedanaestog sprata i krenuo prema obližnjem supermarketu, žene imaju staj sluh, taj istančani kulinarski njuh prema stvarima i proizvodima koji su više nego potrebni za dobar rad jedne obične, porodične kuhinje.. Pitao se, jer nije mogao tome da odoli, kakav li bi bio njihov zajednički život? Sveden na šta? Koji su Petrini kvaliteti sem što je, što je već dokazala, bila dobra u krevetu. Tome je Gauther naučio? Ili neki tip od ranije? Nije to želeo da zna. Nije bilo bitno. Negujući tradiciju kako je povodom određenih ljudi prošlost najbolje ostaviti netaknutom, uviđao je da je takav odnos najbolji i da su drugi ljudi u tome mnogo otvoreniji i drugačiji.. Verovatno, mislio je dok se vrteo po onom superkmaketu poput svih dobrih tatica, da bi Petra iskazala iskreno zagražavanje ukoliko bi on, na svoj tradicionalan detektivski način počeo da burla po onom što je uveliko ostavila iza sebe. Svako od njih dvoje je imalo svoj stil i način života.. Toga su se tiho pridržavali. Reči su bile suvišne i tako im je bilo najbolje.
Testetina koju je Petra tog dana napravila bila je jedna od najboljih testenina koju je Nicolas jeo u svom životu i obećala mu je kako će to praviti opet..
Šetali su uveče Parizom sa pričom o njihovim roditeljima. Dirljiva neiscrpna tema koja u sebi nije imala ni najmanji oblik erotike, romantike, posesivnosti, da je već pri desetom minutu te smarajuće teme pred Nicolasovim očima poput bljeska zablistalo međunožje madam Blaisy. Da, zaključio je ohrabljen time kako će je uskoro videti, svakako da su i njene dlačice bile maksimalno zabavnije od priče o muškatlama koje je gajila njegova majka i karanfilima koji su bili mezimci Neli Legoix.
Kada su već došli do teme o hrčku, Nicolas je počeo da zeva.
Tog jutra je imao zakazan sastanak u kancelariji Jean Paul Blaisyja kome je – na raport – svakako doneo i račun iz kompanije za prodaju elektronske, između ostalog i prateće opreme.
– To je to? – upita Jean Paul ushićeno koji je uzeo račun u svoje ruke na neki neobičan način kao da je reč o nečem što je zlata vredno.
– Da.
– Divno.
– Na ovom papiru vam je ispisano sve u vezi opreme – pružio mu je Nicolas drugi papir.
– Divno, divno – govorio je Jean Paul i čitao sve ono što je bilo ispisano. – U pitanju je vrhunska oprema?
– Kvalitet pre svega.
– Da. To je bitno.
– Kvalitet ne doprinosi onom što saznajemo. Vest kao vest ne zavisi od snimaka ali..
– Ne bih se složio – upade mu Jean Paul u reč koji je bio i više nego oduševljen opremom koju je Nicolas nabavio. – Bitan je kvalitet.
– Za vas?
– Na sudu – popreko ga je pogledao.
– U redu – klimne glavom Nicolas. – Shvatam.
– Sud je taj koji će uzeti u obzir sve te snimke koje mi budete doneli vezano za nju. A mislim – pogledao je opet prema njemu – kako Beatrice iza sebe ima mnogo toga.
– Moguće, nisam još uspeo..
– Uspećete saznati sve što se dešava u vezi nje – reče Jean Paul koji je odložio dokumente. – To vama, a sudeći po vašoj struci i preporukama ne bi trebalo da bude problem. Sećam se dana – prekrstio je ruke na svojim grudima – Kada sam sa svojim bratom Bernarom Blaisyem, to mi je brat od strica, po prvi put pričao o prismotri. To je pre svega bila Bernarova ideja. Ja sam samo izneo sopstvene utiske koji su ukazivali na to.
– Da na ogledalcetu ima tragova kokaina!
– Nije samo reč o ogledalcetu – ispravi ga Jean Paul koji se mahom uozbiljio. – Reč je o njenom ponašanju. Moj brat mi je svojevremeno, sećate se, pričao sam vam o tome već, ukazivao i na to kako između mene i Trishe postoji velika razlika u godinama. To je vrlo bitno za razvoj nečijeg odnosa i braka. Mislim kako joj nisam dorastao – činilo se da je ovo poslednje priznao na jedvite jade skrenuo je opet prema dokumentima. Ta tema ga je razgaljivala, pa je delovao kao malo dete koje je bilo oduševljeno s time što će dobtiti igraču koju je želeo još za prošli Božić ili koje je mahom, na brzinu i uz spretnost, ukradeno iz prodvanice igračaka najslavnije robne kuće.
– Možda grešite! – reče Nicolas iako nije verovao u to. Pitao se, bar na osnovu svega onog što je saznao o njoj, postoji li muškarac koji je dorastao madam Blaisy? Možda ona češka sirovina? Japanac je definitivno otpadao ...
– Ne grešim. Moj me instikt ne vara. Ne verujem kako je u vezi nje reč samo o tome da povremeno upražnjava šmrkanje, koje joj, ne pristaje.
– Naravno – Nicolas se setio Chaterine Ravelinsky i njenog povraćanja u Essonu kraj crvenog ferarija. Možda je i Trisha imala takvih situacija iskazivanja svoje potrebe za drogom? Uz plaćanje ''in nature'' svakom ko joj je drogu dostavljao ili donesivao.. otrcano.. jadno.. A on još uvek nije s njo pričao o svemu tom.
– Zato ste vi tu – pucnuo je prstima – i oprema koju ste nabavili. Želim da je snimate. U svakoj situaciji. Čak i ako – ovo je posebno naglasio – je dotična situacija i više nego loša po nju i njeno ophođenje prema ljudima naokolo nje.
– Mislite ako se ponaša grozno?
– Bahato! Odvratno! Poniženo! – nabrajao je – Želim sve da snimate. Želim da je vidm kakva je zaista. Morate shvatiti jedno, retko je viđam. Imam previše obaveza, previše putovanja, previše sam preumoran tako običnim, preciznim stvarima vezanim za posao, da nemam vremena da se bavim s njom iako joj je, onako besposlenoj svakako previše i previše dosadno. To sam video već onda kada sam prvi put bio u prilici da je pratim na jednu od onih njenih revija. Tipično gubljenje, vremena, tipično gubljenje novca. U većini odeće koja se prikazivala niko normalan se ne bi šetao gradom, sem ukoliko nije reč o nekoj paradi, karnevalu ili o balu pod maskama. A ona to voli! Sva ta odeća je površna i nikakva, ali ona u tom vidi neku čar.
– Da – klimne glavom Nicolas. Bilo u je čudno da na taj način priča sa gospodinom Blaisyem o njoj, iako je, Nicolas je to znao, on bio u prednosti u odnosu na njega. Znao je neke tajne madam Blaisy koje je matori rogonja samo slutio. Najbolje je i sve ostaviti na slutnji.. O tom će još razmisliti.. kasnije..
– Sve u svemu, ipak je velika prednost što se još uvek nije povela za tim da svu tu odeću kupuje i nosi po kući ili po prijemima koje s vremena na vreme održavam. Mislim da bi ljudi bili zabrinuti za njen izbor mode, kao i za to da je to sasvim neprilično za svakodnevno pojavljivanje za ženu koja ima ukusa i stila. Razumete?
– Naravno – Nicolas je opet osećao zastranjivanje u razgovoru i temi, ali nije ništa protivrečio. Shvatio je kako gospodinu Blaisyiju treba razgovor povodom nje. S te strane je Nicolas zaključio ono što je zaključio još pri prvom razgovoru pre sedam nedelja – kako je gospodinu Blaisyu ipak bio potreban neko ko bi slušao njegovo shvatanje braka, života i madam Blaisy. Nicolas nije bio školovan za taj posao. Psihologija ga nikad nije zanimala u baš tolikoj meri.
– U svakom slučaju nadam se kako ćete ispoštovati to što sam rekao.
Pokušao je zamisli scenu kako snima madam Blaisy koja sedi pod nekim drvetom i šmrče.. To treba da se dogovore, snimci moraju biti fantastično uređeni. Oprema je bila kvalitetna.. Nema sumnje u to da će ljudi na sudu biti zadivljeni s time. Samo još da se sve pojedinosti dogovori sa madam. Već danas!
– Naravno.
– To nije nešto preterano teško. Načisto sam radoznao – naglasio je ovu reč, kao da je to od nekog bitnijeg značaja.
– Razumem.
– Verujem da ćete i vi slično razmišljati kad se oženite. Samo za razliku od mene, vi ste po pitanju prismotre u prednosti. Razumete me – na tren je zastao, a Nicolas se uplašio da će se opet upustiti u svojih deset minuta dubokoumnog razmišljanja kad će se više ponašati kao da je u nekoj drugoj galaksiji – nije jednostavno kako izgleda, neki drugi muškarci stave kamere u spavaću sobu i u prostorije u kojima boravi njihova žena. Ali ti ljudi nemaju brojnu poslugu. Njihova žena ne mora da strahunje od sobarice i ordonansa, a žena je u tom smislu opuštenija. Za njenog ljubavnika kod dovodi u bračnu posteljinu zna samo ona.
Nicolas se seti trenutaka dok je bio kod madam u onom stanu. Sobarica je bila prisutna. Naglo Nicolas se zapita koliko je sobarica plaćena da o svemu tome ćuti?
– Shvatam vas.
– U tom slučaju smo se dogovorili – očito je da je i taj sastanak doveden do kraja, na Nicolasovo skriveno oduševljenje.
Uskoro je izašao odatle, a prethodno je poslao poruku Trishi da ga, svakako, uskoro očekuje u onom stanu.
Petra je kupovala humoreske i svakog jutra je davala sve od sebe kako bi ga oduševila s nekim vicem, pričom, tekstom.. Bila je veselo i igrivo biće i to mu se dopadalo. Promenila je, najpre pastu za zube.. Volela je paste sa ukusom voća. S te strane ga je podsećala na veliko dete... On je voleo paste sa ljutim ukusom.
(0 Glas(ova))
HRK
7.2447
USD
1.3069
GBP
0.8367
CHF
1.3660
JPY
113.6400
HUF
283.8100
PLN
4.0040
CZK
24.7630
19°C 
25°C 
20°C 
18°C