Beatrice Blaisy je bila sama u stanu u Val Doiseu. Provela je već nekoliko mirnih dana u totalnoj samoći. Nije mu rekla razlog svog samovanja, ali videlo se da je uzemirenija, nervoznija, palila je cigaretu za cigaretom, imala nekoliko konzervi piva naokolo sebe, ispijala je čašu za čašom nekog blagog likera, a njene staloženosti je nestalo.
Da li se slično ponašala i sa češkom sirovinom ili sa Japancem? – ni sam nije znao iz kog razloga je još uvek ljubomoran na sve te ljude.
Posmatrala ga je nekoliko trenutaka bez reči. Njen kimono bio je bezveze svezan, a ispod nije imala ništa. Svojim mirisom podsetila ga je na onaj dan kada se nije ni kupala, niti sređivala. Uzdahnuo je doboko. – Zar će opet morati s njom da vodi razgovor o ličnoj higijeni? Nije bio raspoložen za to.
– Dobro si?
– Da li izgledam kao neko ko se dobro oseća? – pitala je promuklim glasom i podigla pogled prema njemu.
– Ne, izgledaš grozno. Bio bih pripravan da zaključim još gore nego nakon tvog spontanog ''ljubakanja'' sa Paulom u Gif-sur-Yvettu! – nije mogao da ne zadrži komentar.
– Da, Paul... – rekla je to, a u glasu joj se dalo naslutiti nešto sete.
Da li je ona pijana? – zbunjeno se upitao.
Podno njenih nogu je ugledao ono čuveno ogledalce za šminku. Bilo je razbijeno. Sada je bio zabrinutiji.
– Našmrkala si se?
Ćutala je par trenutaka.
– Još pre dva sata.
– Pijana si?
– Malo.
– I pušiš kao lokomotiva?
Ugasila je opušak cigarete u pepeljari.
– Sve je to moja stvar.. Moj život je moja stvar, a ti si ... – htela je nešto da mu prebaci, kaže...
On se osmehnuo. Koliko dugo je želeo da je vidi u ovakvoj situaciji, nemoćnu, bačenu na tlo, sa očima koje su bile suzne od tuge, pijanstva i droge, sa licem koje je bilo umorno, bez šminke i maletne beživotno. Da nije toliko patetična, skoro da je mogao reći da mu se takva najviše sviđa! Markiz de la Sad je bio takav, zaključi tražeći ličnost sa kojom bi se najbolje uporedio, uživao je u mučenju drugih ljudi. Sadist, perverznjak i idiot!
– Ja sam neko ko će od sada pa nadalje biti stalan deo tvog života – setio se zahteva Jean Paul Blaisyja. Moraće pažljivo da pripremi teren! – Imam za tebe jedan zanimljiv predlog!
– Da? – nije ga pogledala. Smireno je pripalila još jednu cigaretu.
– Da napravimo par snimaka – prišao je prozoru i otvorio ga. U sobu je automatski, u valovima, ušao svež vazduh koji je bio preko potreban za normalno funkcionisanje ljudskog tela.
– Kakvih snimaka?
– Tebe.
– Mene!
– Da, u zanimljivom ambijentu. To je nešto što je od itekakvog značaja za sve ono što dolazi – želeo je da joj kaže da bi voleo da je snimi dok leži na krevetu, s naočarima na licu dok joj se vidi jedna dojka, ili u nekoj drugoj zanimljivoj, eksplicitnoj poziciji koja bi bila pravi raj za njegove oči. Možda je vreme da se okrene profesionalnoj izradi fotografija?
– A šta to dolazi?
Tražio je odgovor. – Naša zajednička budućnost.
Nasmejala se. – Živiš u snovima!
– Ne znam zašto tako razmišljaš, draga moja ponosna i drska Beatrice – rekao je to ironično, jer naravno nije to mislio, prišao joj je straga i počeo da joj masira ramena laganim, uvežbanim pokretima – ali veruj mi da će ti snimci biti od izuzetne važnosti za tebe.
Ćutala je i pušila nekoliko trenutaka.
– O kakvoj se ideji radi? – počela je naglo.
– O tome da te snimim u nekoliko eksplicitnih situacija.
– Eksplicitnih?
– Naravno.
– To se svakako može shvatiti.
– Predlažem najpre da odeš u Esson. Vrlo zanimljivo mesto za okupljanje bogataške raje i da kupiš malo kokaina ili marihuane na parkingu ispred jednog osrednjeg hotela. Naravno ne treba da plaćaš ''in nature''.
– I?
– Odradiš to, a ja te snimim.
Tupo je gledala ispred sebe.
– Ili da sedneš negde, uzmeš neko novo ogledalce, pošto već vidim da si jedno razbila i počneš da šmrčeš.
– A ti to sve snimaš? – čuđenje nije izostalo.
– Da. Ukoliko imaš nešto zabavnije slobodno reci!
Zamislila se, kao da je i imala nekih interesantnih zamisli na umu.
– Brza vožnja.
– Molim!
– Volim brzo da vozim – predložila je – volela bih daimam snimke toga!
– Šta još? – počeo je gorljivo.
Gledala je ispred sebe dok joj je u očima sijao neki setan sjaj. Uživala je u toj masaži i delovala je tromo.
– Trenutno mi Niki, ne pada ništa na pamet – podrugljivo reče. Uživala je u pušenju na nekakav osoben, jasan način, držeći cigaretu među prstima.
– Zašto si ovde? – tiho je upita. Nije mogao da sakrije svoju znatiželju. – Već tri dana si ovde, tačnije nakon prijema.
– Dobro si informisan – skrenula je pogled prema njemu i posmatrala ga dok je sedao naspram nje. – Imala sa jedan sukob sa Jean Paulom.
– Zar vaš odnos nije harmoničan? – tiho upita. I Jean Paul Blaisy je bio znatno zabrinutiji. Očito se nešto neobično dogodilo na onom prijemu.
– Povremeno i jeste.
– Razlike u godištima su očigledne.
– Godine nisu osnova za postavljanje bilo kakvih prepreka u nekoj vezi, veruj mi. U svom životu sam videla vrlo mnogo muškaraca, bilo je i mlađih i starijih od mene. Kao stjuardesa sam imala prilike da ih upoznajem delom sveta. Jednako kao godine, tako ni vera, niti boja kože nisu bitne.. A najviše su mi se dopali crnci – rekla je to s nekim perverznim izrazom lica. Tu grimansu je imala samo u retkim trenucima.
– Sura bismo mogli početi s tim!
– Već sutra?
– Naravno. Ti snimci su od presudne bitnosti.
Popričao je još ukratko sa njom. Štipnuo je za obraz kad je odlazio. A kako ga je Petra čekala kući s nekim gotovim jelom, nije želeo da se previše zadržava.
Sem toga, madam ga ovako znojava i neuredna nije ni najmanje privlačila. I Petra je u onim gaćicama izgledala mnogo bolje od nje. Čak i kad je kuvala testeninu bolognjeze i slušala glasnu muziku.
Dok se vozio prema stanu, pitao se ima li smisla da počne sažaljevati madam? Nije li zapravo, mislio je gorljivo, tako divno kad se žena kao što je ona konačno uhvate u zamku? Nestane njihov podsmešivi pogled na svet i uplašeno se pitaju šta se to zapravo i desilo sa njihovim životom.
Škripac je idealno mesto za ženu kao što je ona. I sem tih cigara i pića, očito je da nije imala nikakvih većih uteha. Na tren se upitao da li je ona sa svojim prijateljicama koje su se iz ko zna kog razloga i zvale njene prijateljice, bila dovoljno otvorena da im se poveri i priča o svemu što je mučilo i tištilo, ili su njihovi susreti bili svedeni samo na lumovanje i zabavu?
Naredni dan je rekao Petri da se mora posvetiti praćenju jedne posebne osobe. Nije mu postavljala suvišna pitanja. Ona se tog dana želela provesti u jednom muzeju razgledavajući slike iz epohe renesanse. Rekla mu je kako joj se taj period umetnosti izuzetno dopada i da ga je retkost videti.
– Sad su slike užasne! Ništa bez prirodnosti i umeća!
Pitao se kakve li će biti njegove slike sada.
Madam Betarice Blaisy je bila u svom stanu i čekala ga je. Opušci su bili naokolo nje, a njen umor na licu je bio očitiji sa jasnim plavim podočanjcima koje nije želela da sakrije sa šminkom.
Snimci će biti turobni – mislio je Nicolas gnevno – očito je da će se i Petra u muzeju renesanse umetnosti mnogo bolje zabaviti. Sada će ti podočnjaci biti jedino što će ličiti na renesansu.
Vozili su se prema Essonu s njenim crnim landroverom. Imao je prilike da sedi kraj nje i po prvi put vidi njenu spretnost za volanom. Ništa joj nije rekao s tim povodom. Nije želela da ona misli kako je hvali.
– Zvala sam Marianna, to je tip koji je jedan od glavnih za preprodaju droge u Essonu. Većinu dana se vucara po kafeu jednog hotela, gde skuplja ženske, prodaje drogu gostima i uglavnom se pravi kavaljer kad treba, a u principu je staromodno đubre.
Znao je o kom se radi. Setio se visokog ćelavog tipa koji je uzeo narukvicu od madam Ravelinsky. I sama Chaterine je rekla za njega da je ''svinja'', očito je da su prijateljice po tom pitanju delile isto mišljenje.
– Je li?
– Da, očekuje me. On je inače od onih vrlo susretljivih kad je prodaja droge u pitanju – nije ga ni jednom pogledala dok mu je to objašnjavala.
– Ne želim da ga upoznam.
– Ne? – sada ga je pogledala.
– Ne, želim samo da vas snimim. Ništa više. Stajaću sa strane – rekao je to i zagledao se kameru koju je držao u ruci. Sve to je smatralo čistim gubljenjem vremena, ali kako je imao zakazano kod Jean Paula već kroz dva dana, ti snimci su bili od presudne važnosti.
Visoki tip je sačekao na parkingu i prišao je landroveru nakon što je ona izašla iz njega. Razmenu su obavljali ispred kola. Nisu imali ni malo obzira prema okolini. Nicolas je sve to snimio. Videlo se kako se vrlo dobro poznaju. Trisha mu je pružila kovertu s novcem, a on je njoj turio kesu s kokainom u torbicu. Sve se obavilo za desetak sekundi. Poželeli su jedno drugom lep dan.
Brzo je sela nazad u landrover.
– Zadovoljan?
Klimnuo je glavom. Ostalo je još jedno. To će se još dogovoriti sa njom.
U jednom parku je obavila jedno šmrkanje na brzinu, prikazujući se pri tome na najjadniji način na koji je umela i znala. Snimao je s direktne udaljenosti, prikriven iza grmlja. Sve je trebalo da ima prizvuk totalne realnosti.
Kad su seli u njen landrover gledala ga je nekoliko trenutaka netremice. Međutim, nije postavljala nikakva pitanja.
Upalila je džip i polako su krenuli odatle.
– Da li su te ti snimci zadovoljili?
– Ni ne slutiš koliko – odgovorio je zagledan u kameru.
Nekoliko trenutaka je prošlo u tišini.
– A tvoja prijateljica?
– Da – trznuo se kada ga je pitala za Petru.
– Rekao si mi kako bi uskoro trebala da bude kod tebe.
Petra je bila u muzeju renesananse umetnosti zabavljena umetničkim, basnoslovno skupim slikama koje nije nameravala kupiti.
– Da, u Parizu je.
– Spavaš s njom? – upitala je to tvrdo, naglo, ne trepnuvši.
Osmehnuo se. Toliko su toga želeli da znaju jedno o drugom da su se usled svih tih razotkrivanja samo još više uvlačili u dostojanstveni plašt mističnosti.
– Da.
– Znala sam – osmehnula se i skrenula kratak, brz pogled prema njemu. – Ne deluješ mi od mirnih tipova.
– Ne?!
– Ne, odaje te pogled, držanje, taj hladan stav iz kog viri erotičnost. Pogled je nešto što čini muškarca muškarcem – nije više ništa objašnjavala.
Znao je kako je ona tokom svog života imala mnogo muškaraca. Mogla je da stvori sliku o svemu.
– Volela bih da je upoznam.
Ćutao je. Pitao se koliko je to pametno. I kako uopšte da je predstavi.
– Budi bez brige – ona kao da je čitala njegove misli. – Reci da sam žena s kojom sarađuješ na slučaju preduzetništva – očito je to zabavljalo. Odglumiti još jedan lik, nešto što nije i što nikad neće biti...
Beatrice Blaisy je bila sama u stanu u Val Doiseu. Provela je već nekoliko mirnih dana u totalnoj samoći. Nije mu rekla razlog svog samovanja, ali videlo se da je uzemirenija, nervoznija, palila je cigaretu za cigaretom, imala nekoliko konzervi piva naokolo sebe, ispijala je čašu za čašom nekog blagog likera, a njene staloženosti je nestalo.
(0 Glas(ova))
HRK
7.2447
USD
1.3069
GBP
0.8367
CHF
1.3660
JPY
113.6400
HUF
283.8100
PLN
4.0040
CZK
24.7630
19°C 
25°C 
20°C 
18°C