Petra je još uvek bila u muzeju. Naime kada su ušli u stan sve je bilo uredno čisto, ali prazno.
– Drugačije je – uočila je razlike. Madam Blaisy se smestila u onaj divan i prekrstila svoje duge noge koje su izvirale ispod one mini suknje. Pripalila je cigaretu. – Vidi se da ovde ima još nekog.
Za njega je sve to i dalje bilo jednako. – Je li?
– Da. To su nijanse stana, ali ih očitavam.
Imao je osećaj da ga ispituje. To mu nije trebalo..
– Pričaj mi o njoj. Do sada sam ja pričala tebi, red bi bio da i ti odrešiš kesu po pitanju priče – zvučala je kao da se šali.
Nicolas zaključi kako nju sve to gorljivo zanima.
– Zove se Petra. Iz Bargesa je.
– Barges? Divno mesto, zar ne?
Zatreptao je. Ništa nije odgovorio. On je njoj rekao da je odrastao u Orleansu. Zar ga je proveravala?
– Petra je nedavno došla u Barges.
– A sad je došla u Pariz
– Na nedelju dana.
– To je dovoljno vremena. Poznaješ je od pre, rekla bih – posmatrala ga s iskrenim zanimanjem da se on na kraju upitao da li je on toliko zanima ili je ona više zainteresovana za Petru Legoix.
– Nekad sam bio zaljubljen u nju. Kao klinac, kao tinejdžer.. naše majke se poznaju.
– Je li? Imaju sličnih sklonosti, a?
Činilo mu se da je previše tačna i dobro upućena. Smireno je pušila svoju cigaretu.
– Vole da uzgajaju muškatle. Sem toga, Petra je trenutno u muzeju.
– Pametna cura.
– Voli renesansnu umetnost.
– Volim je i ja, ali zbog tog ne idem u muzej.
Setio se njene kuće koju je imala u Aveniji Mozart. Tamo je bilo dovoljno ukusno nameštenih prostorija koje su podsećale s svojim ambijentom na renesansu i barok.
– Znam.
– Da li će ona uskoro doći?
– Moguće. Mogli bismo nas dvoje da porazgovaramo – pakosan sjaj mu je bio u pogledu. Pitao se da li njih dvoje u tom momentu razmišljaju o istom.
– Razgovaramo svo vreme – na njenom licu bio je osmeh.
– Nisam mislio na razgovor te vrste. Razgovor tela je ona vrsta razgovora koja mene više privlači – izrekao je to gorljivo, spremno, rešeno.. Petra je uskoro trebala doći, to je zapravo celokupnu situaciju činilo znatno zanimljivijom.
Prišao joj je zabavljen samim činom podavanja koje je pod određenim stepenom rizičnosti. O tome je nekad maštao, dovesti ženu do one tačke kada sam užitak ide uz maksimalan rizik! Zanimljivo bi bilo posedovati je uoči dolaska samog Jean Paul Blaisyja.. Bilo bi je zabavno posedovati uoči dolaska Petre Legoix.
Počeo je da joj masira ramena na onaj način kog je primetio da voli.
– Draga moja Trisha i ti i ja smo odrasli ljudi koji previše vole užitak.
– Slažem se s tobom – ugasila je cigaretu.
Opustila se pred njegovim dodirom. Polako je spustio ruku niz njen vrat, dotičući je najpre snažno, potom tek ovlaš. Opet je bio zanesen linijom njene kičme i osećao je pod jagodicama svojih prstiju njena rebra. Njena haljinica se za tili čas našla na podu. Imala je na sebi samo ružičaste gaćice koje joj je o strgnuo naglim, žustrim pokretom kao da je jedan od onih zatvorenika koji su već duži niz vremena uveliko zatvoreni, pa se osećaju i više nego zagorelo.. Ali on se sada osećao gore nego dok je nekad jurio za njom kada je išla na sastanke.
Kada je osetio njeno telo pod svojim znao je da sopstvenoj požudi nikad neće naći odgovarajući lek. Oh, Sveta Perpetuijo, gde ti je najidealniji steznik!
U onom trenutaku kada su već oboje bili blizu vrhunca začulo se zvono na ulaznim vratima. Znao je kako je to Petra i da je stigla sa njenih pohoda renesansnoj umetnosti. Nedugo potom zvonjava je prestala. U trenutku kada je svršavao, začuo je zvuk svog moblinog i odjednom je dobio naglu, ogromnu nezaustavljivu želju da ga pusti da zvoni, da je ostavi nek stoji i čeka pred vratima dok je on opet u sebi imao usplamsalu snagu bika..
Skokljao se kraj nje i uzdahnuo je duboko.
– Zvoni telefon – rekla je ona dremljivo – a čini mi se da sam malopre čula i zvono na ulaznim vratima.
– Da, to je Petra – skočio je na noge kao da se tek tada dozvao sebi i počeo da oblači na sebe pantalone. S čuđenejm zaključi kako majicu nije ni skinuo sa sebe.
– Obuci se – naredio joj je i gledao je kako ona spretno i hitro uskače u haljinicu dok je gaćice ostavila u torbicu. Nije bilo vremena da ih obuče. Sada joj za se to nije bio potreban lift.
– Da – javio se na mobilni i krenuo prema vratima, žarko se nadajući tome da na svom licu nema ni traga šminke.
– Nicolas! – bila je to Petra. – Da li si kući?
– Da, ovaj izvini. Zadržao sam se u kupatilu – dok je to odgovarao svakako da je otvarao vrata u svom džentlmenskom maniru kog nije ni znao da poseduje.
– Neka – rekla je to i prošla kraj njega. Videlo se kako je umorna, zadihana i da se oznojila. – Bilo je fantastično, sve te slike su.. – zastala je kad je ušla u dnevni boravak i pred sobom ugledala madam Blaisy koja je upravo u tom momentu pripalila novu cigaretu. Na kratko je Trisha pogledala prema Petri sasvim neodređenim pogledom, a onda se osmehnula.
– Aha, vi ste Petra! – optuhunula je dim i zagledala se u Petru, da bi zatim pogled bacila prema Nicoalsu.
– Da – Petra je bila zbunjena. – Nisam znala..
– Ona je moja pomoćnica u poslu kog obavljam – objasnio je on brže-bolje svestan toga da se uvaljuje u vrlo riskantu situaciju.
– Aha!
– Drago mi je. Ja sam Beatrice Lopez Blaisy. Ljudi me zovu Trisha – madam se celo vreme smeškala dok su joj oči vragoljasto sijale.
– Ja sam Petra – predstavila se s svojim tihim glasićem.
– Znam ko ste – rekla je to naglo. – Niki mi je pričao o vama.
Petra je zbunjeno zatreptala. Videlo se po njoj da joj nije mnogo toga jasno.
Konačno je Nicolas mogao da ih posmatra u istoj prostoriji. Do sada je sve bilo svedeno isključivo na razmišljanje. Da, sve je bilo u prilog Trishe. Čak i da je Petra opet raskošna plavuša kakva je bila pre određenog vremena, nije joj bila ni blizu. Međutim, tokom vođenja ljubavi to je bila sasvim, sasvim nevažna stavka. Posebno u mraku.
– Niki! – promrsi Petra sa iskrenim čuđenjem, delimično i sa zgražavanjem, a onda sede naspram madam Blaisy koja namerno nije skidala pogled sa nje.
''Gleda je kao da je lezba!'' – pomisli Nicolas koga je sve to zabavljalo, a u isto vreme i iritiralo.
– Tako ga ja zovem – objasni madam Blaisy.
– Da – reče Petra koja je mahom bila zbunjena, što zbog Trishinog prisustva, što zbog činjenice da je Trisha odista odskakala od nje. Delovala je poput uvaženog snoba, a tako se i držala. – Verujem da je bitno tokom posla da ga zovete s tim imenom. Taj nadimak ima svojih prednosti – Petra je to ozbiljno mislila, jer je mislila na prismotru.
Madam Blaisy se nasmejala na ovu njenu izjavu.
– Vi ste iz Bargesa, zar ne?
– Naravno. Pretpostavljam da ste vi Parižanka!
– Ja sam sve pomalo – objasni joj madam Blaisy koja na to više nije davala nikakvo daljnje objašnjenje.
– Trisha je nekad bila stjuardesa – objasnio Nicolas.
– Aha, shvatam – klimne glavom Petra. – Nadam se kako vas nisam prekinula u nečem bitnom?
– Ne, upravo smo završavali jedan naš davno započeti razgovor – objasni joj madam Blaisy i otpuhne dim.
– Divno. Ja sam upravo bila u jednom muzeju. Sve to s umetnošću je stvarno zadivljujuće. Sutra takođe ima jedna zanimljiva izložba, ali u jednom drugom muzeju. Uzela sam neke prospekte – iz torbe je izvadila prospekte nekih drugih muzeja i pružila joj.
Trisha koja je glumila iskrenu zainteresovnost je uzela prospekte u svoje ruke.
– Divno, ovo je baš prava stvar – zaključi Trisha nakon što je nekoliko trenutaka zurila u prospekte koji je ni malo nisu zanimali.
– Baš sam htela zamoliti Nicolasa da opođe sa mnom sutra, ali ako.. – poče Petra.
– Verujem da će Niki biti oduševljen – Trisha joj je vratila prospekte i zagledala se u Nicolasa. – Sem toga, sutra nemamo nikakvih bitnijih sastanka, zar ne? – upitala je s zamišljenim izrazom lica.
– Nisam znala da ima pomoćnicu – Petra još uvek nije mogla da sakrije svoje čuđenje. – Mislila sam da zbog diskrecije sve obavlja sam.
– Diskrecije? – Trishi je osmeh lebdeo na licu.
– Da, to je bitna stvar u njegovom poslu.
– Apsolutno – reče Trisha koja ga je posmtrala nekoliko trenutaka bez reči. – On je izuzetno akivna ličnost – rekla je to pažljivo – i naginje ka umetnosti. Trebali bi sutra definitivno da svi odemo i posetimo te izložbe.
Petra je bila oduševljena s tim predlogom.
– Divno, divno! – pljesunla je rukama. – Vrlo volim da posećujem muzeje – ustala je i pohitala do kuhinje. Uzela je jednu čašu vode i vratila se – ali biti sama u muzeju nije tako zabavno. Volim da delim svoje mišljenje sa drugim ljudima – sela je opet naspram nje, a Nicolas je zaključio da to preti da postane pravi ''ženski razgovor'' i osećao se kao višak.
– Aspolutno i ja tako mislim – rekla je Trisha koju je se to do krajnosti zabavljalo – često sam u muzeju i svaki put mi je strahovito dosadno baš iz razloga što nemam sagovornika ili sagovornicu.
– Udata si? – upita je Petra koja je prešla na ''ti''.
– Ne, razvedena sam – odgovori Trisha, a Nicolas se zagledao u nju s upitnim pogledom. Već nekoliko dana je bila sama u onom stanu. Da li je to neki prvobitni oblik u procesu brakorazvodne parnice? Jean Paul Blaisy je pominjao snimke i sud? Očito je o tome reč!
– Strašno!
– Ken i ja smo živeli dve godine u braku – rekla je hitro.
– Samo?
– Nismo imali dece. Ken je bio moje godište – nastavila je da joj priča o Kenu. Po fizičkom opisu, Nicolas je automatski zaključio da joj govori o onoj češkoj sirovini i uveliko je stegao pesnice od ljubomore koja je zatitrala u njemu. Međutim, ništa nije rekao, jedino je otišao po hladnu pivo i poseo je u ugao, trudeći se da bude jedan veran slušalac. Znao je da će Trisha, svojstveno njenoj ličnosti uveliko o svemu da laže. Tome je bio dobar primer njen nastup u onom restoranu s pričom o tome da obožava francuske salate.
– Nedavno sam raskinula sa Gautherom – zatim je počela da joj potanko priča o Gautheru, kao da su njih dve stare dobre poznanice koje svakako znaju sve jedna o drugoj. Trisha je uglavnom pričala o Kenu koji je radio na restauraciji neke zgrade u Kijevu.
– Otud je znao češki jezik – bubnula je Trisha.
Nicolas je u više navrata poželeo da ima kaže da će otići u kratku šetnju, ali nije želeo da rizikuje. Te dve žene su ga znale pod sasvim drugačijim okolnostima, čak štoviše jedina osoba koja je u toj prostoriji bila iskrena bila je Petra. Njena iskrenost je delovala poput nekog naivnog oružja s kojim je krenula protiv Trishe koja je uveliko bila naoružana glumatanjem i uverljivošču. I ovaj put je Nicolas želeo da joj uruči neku nagradu za glumu.. Neka, mislio je pakosno, neki drugi put će dobiti nagradu – pomislio je i bacio brz pogled prema njenim nogama koje su bile prekrižene, a on je bio svestan toga kako ona ne nosi gaće.
Pričale su narednih pola sata, a onda se Trisha izvinila uz reči da mora pregledati neke stvari koje se tiču posla, jer ih, kako je naglasila, uskoro očekuje vrlo, vrlo mnogo posla.
Nicolas je ispratio do vrata, a ona se još jednom okrenula prema njemu i smeškala.
– Bila si dobra – šapnuo joj je. Krenula je prema liftu i on se pitao da li će joj pasti na pamet da u lift-kabini opet oblači gaće?
– Tvoja pomoćnica je vrlo lepa – rekla je Petra kad su seli da večeraju. Napravila je na brzinu čevape koje je kupila u obližnjem supermarketu i jednu salatu koju je našla u konzervi. Dodala je luk i gljive sa kiselim sirćetom. Činilo se kao pravi izbor.
Nicolas se osmehnu. Čekao je da i ona sedne za stol. Začudo – zaključio je s takvim stilom ophođenja podsećaju na porodicu. Falilo im je još samo nekoliko komada dece.
– Trisha? Da, bila je sjuardesa.
– Zašto je ostavila taj posao? – uzela je još salate u svoj tanjir. – Zar je prismotra bolje plaćen posao od tog? Sumnjam.
– Trisha.. ona.. – tražio je objašnjenje – voli da rizikuje.
– Zar se sa prismotrom rizikuje?
– Naravno. Uvek rizikuješ – uzeo je nekoliko čevapa u svoj tanjir, svestan toga da ga tema o madam Blaisy odjednom nervira iako nije mogao odgonetnuti razlog. Ali bio je svestan i toga da će to, od sada pa nadalje, biti sastavan deo njihovog razgovora kog imaju za stolom. Odjednom mu je počeo nedostajati mir i on je želeo da uskoro doživi taj famozni seks u troje i nakon toga da se Petra vrati svojoj kući, svojoj majci i Nelinim procvetalim muškatlama.
– O čemu razmišljaš? – upitala ga je nakon što je primetila da je zaćutao.
Premišljao se. Čevap je bio pred njim, ali ga skoro nije ni doticao. – O seksu.
– Divno razmišljanje.
– Da – potvrdio je. Uzeo je čevap. – Seks u troje.
Zaćutala je. Čuo se otkucaj sata.
– Neobično razmišljanje. Većina ljudi svakako povremeno razmišlja o tome, iako se većina njih nikad ne bi opredelila na takav korak. Seks u troje je dobar ukoliko partneri nisu emocionalno vezani jedno za drugo, u suprotnom može doći do razora veze – rekla je to sigurno, jasno, kao da se godinama bavila tim tabu-fenomenom današnjeg društva.
– Odakle to znaš? – postao je znatiželjan.
Opet otkucaj sata.
– Doživela sam to sa Gautherom – priznala je to na trepnuvši, a on je u prvi mah mislio kako je nije najbolje čuo.
– Probala si to? – da je imao ogledalo pred sobom Nicolas bi sigurno primetio kako uveliko crveni.
– Naravno. Šta je u tome čudno? Pretpostavljam da ti to nikad nisi probao sa Etell. Etell je suviše konzervativna, pravi tip savremene Francuskinje koja vuče korene iz unutrašnjosti, tako da se skladan duh svega toga u njoj ni ne može pomutiti.
Nije mu se pričalo o Etell.
– Varaš se, ona je bila ta koja je prevarila mene.
– Ne govorim o prevari! – ispravila ga je. – Govorim o tome da Etell nije žena koje bi te delila sa nekim u krevetu. Suviše je zatvorena i obična – izrekla je to jasno, smireno i Nicolas joj je davao pravo.
Naslonila se na stol. Nije više doticala jelo.
– Ti bi to voleo da probaš?
– Da.
– I zato sam ja ovde? – pretpostavljala je. Nije oko toga pravila dramu. Začudo, mislio je Nicolas, a on se toliko plašio njenog utiska povodom toga.
– To je vrlo prijatno, posebno, ali brzo prođe. Mi smo to svojevremeno probali jednom, doduše oboje smo bili pripiti, ali sve je prošlo ok – zastala je nekoliko trenutaka. – Ko bi bila treća osoba?
Opet otkucaj sata.
– Beatrice.
Petra se osmehnula.
– Znači da ti ona nije nikakva pomoćnica, zar ne? Rekao si kako imaš neku nevažnu vezu. Jebeš je, zar ne?
Neobično, mislio je, ali i jedna i druga su ga danas isto pitale. Žene znaju biti prave napasti po to pitanju...
– Povremeno.
– I mislila sam – skrenula je pogled s strane. – Zato mi nisi odmah otvorio vrata? Bio si na njoj? Ili je ona bila na tebi?
– Bio sam na njoj – klimnuo je glavom. Pitao se ima li smisla da se smeje? Šta li bi radila Sveta Perpetuija da je na njegovom mestu?
– Sećam se kada me Gauther jednom prilkom doveo u sličnu situaciju. Osećala sam se jadno, bedno, bolesno i prljavo. Na kraju sam shvatila kako su svi muškarci uglavnom takvi. Ženskaroši! – činilo mu se kako mu se smeje u brk i to ga je odjednom iznerivalo. – Postoji jedna dosetka koje se često setim.. Ta dosteka mi je pomogla da preživim mnoge, teške trenutke. Želiš li da je čuješ?
Klimnuo je glavom. Zanimalo ga je.
– Ukoliko se neki muškarac hvali s time da je imao mnogo žena – zašto mu se ne bi verovalo? To je samo jasan dokaz kako su ga sve te žene nakon što su ga isprobale – uveliko ostavile jer ništa nije valjao! – smeškala se kada je to rekla, ali se po njihovim licima jasno videlo da razmišljaju o tim rečima.
– Nije fer!
– Zašto? Jeste! Ti si taj koji je bio na njoj, ti si taj koji mi je preložio da dođem u Pariz i ti si taj ženskaroš kog ćemo nas dve da ostavio jer ništa nećeš valjati! – ni sam nije znao zašto mu to liči na pretnju. Toga se plašio. Da ih obe izgubi? Odjednom? Naglo? Bez razloga?
Proveli su ostatak dana u razgovoru.. Ona mu je pričala o renesansnoj umetnosti, a on je njoj pričao o sebi i o onom što je voleo nekad. Tokom tog razgovora je shvatio da ne zna šta trenutno voli. Sva njegova ljubav, nakolnost i opsesija bila je usmerena prema seksu. Može li neki odrastao muškarac da bude opsedut seksom do te mere da to, u više navrata i najiskrenije rečeno, bude nšto o čemu razmišlja čim ustane, zaspe i dok se bavi običnim rutinskim stvarima koje ne zahtevaju nikakvo veće razmišljanje.
Petra je još uvek bila u muzeju. Naime kada su ušli u stan sve je bilo uredno čisto, ali prazno.
(0 Glas(ova))
HRK
7.2447
USD
1.3069
GBP
0.8367
CHF
1.3660
JPY
113.6400
HUF
283.8100
PLN
4.0040
CZK
24.7630
19°C 
25°C 
20°C 
18°C