Dva puta je obišao sve oko stola, ali snimci nisu bili tamo. To ga je odjednom dezorijentisalo. Bol u glavi je postajala još dublja. Bacio je pogled na sat. Bilo je vreme da odspava. Verovatno mu se sve ovo samo pričinjava. Suviše loših, nikakvih stvari za tako kratko vreme i on je mislio da će da poludi u jednom momentu.
Zaboravio ih je na materijalu za montažu? – mislio je i povukao se u sobu gde se nalazio taj materijal. Sada ga nije bilo tamo. Sve je bilo prazno, a ploča stola na kom je sve to stajalo je bila glatka i prazna, kao da je neko ko je odneo postojeću elektroniku, dao sve od sebe da prostor za sobom ostavi idealno čistim.
Zastao je u vratima. Glava ga još više bolela. Bolje bi bilo da je otputovao sa Petrom u Baregs. Možda još nije kasno da uhvati neki od planiranih polazaka?
Duboko je disao i koraknuo u sobu. Samo je oprema nedostajala. Ništa više!
Sve mu se smračilo. Bilo je tamo još nekih njemu dragih snimaka koji nisu bili namontirani. Sve je nestalo. S Petrinim ili sa Trishinim odlaskom.
Potrčao je prema telefonu s ciljem da obavesti policiju, nekog poznatog. A i onda šta bi rekao? U svakom slučaju koliko je poznavao profile raznih lopova, znao je kako bi oni vratili opremu za montažu, ali slike nikako.
Noć je proveo budan, u dubokim mislima koje nisu nigde vodile sem u propast. Hiljadu puta je pred sobom predstavio činjenicu svega onog što je snimano, što su činili.. Sada je to imalo velike šanse da se nalazi u rukama nekog idiota koji će to da umnožava i da šalje na razne televizijske kanale ili internet. Današnji sajber-klinci su priča za sebe i pretilo mu je da se za sva vremena čitav njegov drag i mio posao detektiva uveliko završi zbog jednog običnog seksa u troje.
Sada je imao sve izglede da završi kao porno-glumac ili da dobije ulogu u nekom niskobudžetnom filmu gde bi glumio u takvom triju. A tek Petra? To će za nju biti šok. Ujedno šok za čitav Barges. Rekla je da je nakon veze sa Gautherom mnogi prijatelji gleduja prekim okom, u prvim redovima njena majka Neli. A kako li će je gledati tek sada? Uostalom Neli Legoix se nikad nije izrazila po pitanju toga kakav pogled ima na status porno-zvezde? Sada nije ostojalo ništa određeno što bi ga utešilo. Osećao se odvratno, priteran u tesnac i to ga je iritiralo više nego što je mislio da ga nešto može iznervirati. Da li je to zaista na putu do ludila? Ili je ludilo bilo na putu prema njemu!
Smisao svega se gubio, a on je pilio u ploču svog stola koja je bila prazna, glatka i sjajna kao ogledalo.
Da, čistač! U svako doba može da se zaposli u gradskoj čistoći na utovaru i istovaru smeća. Posao koji ne zahteva nikakvu školu.
– Gospodine Blaisy! – rekla je to dok mu je knedla bila u grlu. Tu noć nije spavao. Nije imao šansi da zaspe, tako da ga je samo svanuće dočekalo poprlično nervoznog., živčanog i krajnje nadrndanog. Znao je kad je otprilike gospodin Blaisy u onom uredu.. Vreme je da ga obavesti o krađi. Neće moći uvek da ga laže.
– Da!
– Imam problem, ja ...
– Zar u ovako ranu zoru vi imate problem? – upita gospodin Blaisy naoko iznenađen.
– Izuzetan problem – naglasio je ovo, svestan toga da će ga taj problem koštati mnogo živaca.
– O čemu se radi?
Zastao je na trunetak.
– O Trishi. Ona je otišla, a ja..
– Da, znam. Rekao sam joj da ode – uzdahnuo je gospodin Blaisy. – Mislim da je to učinila suviše naglo. Naš brak je ipak ...
– Znam da nije sve u redu – ni sam nije znao iz kog razloga sada pričaju o tome. Druga tema je bila mnogo, mnogo bitnija.
– Trishi će u svakom slučaju dobro doći odmor. Previše je ovo bilo za sve.
– Znači da odustajete od rastave? – upita Nicolas sada se i sam čudeći sebi iz koga razloga započinje taj razgovor sa njim. Dosada je Jean Paul uvek započinjao – uz proces ustaljenog prenemaganja koji je išao kao prateća uvertira.
– Ne bih rekao da sam još i krenuo ozbiljnijim koracima prema tome, ali svakako da ću još razmisliti o svemu. Ključni su mi vaši dokazi – rekao je to sa smeškom.
– Da, zbog toga vas i zovem.
– Je li?
– Sva oprema je nestala.
– Oprema?
– Sve ovo što sam kupio, i što sam još i pre imao. Svi snimci, sve što sam namontirao.. Neko je bio toliko prokleto, odvratno usran da mi upadne u stan i uzme sve što se nalazilo od prateće opreme za montiranje, a – zastao je, a kosa mu se dizala na glavi – uzeo je i snimke.
– U svakom slučaju ste već ostavili dva snimka ovde – podseti ga Jean Paul stprljivo.
– Da, a sve ostalo je..
– Znate šta, moj predlog je da dobro pogledate po stanu i vidite da li još nešto nedostaje.
– Još nešto? – pitao je sumanuto, svestan da se ni na dva minuta nije posvetio potrazi za tim da li iz stana nedostaje još nešto što je bilo toliko bitno i važno.
– A kad pogledate sve po stanu budite toliko ljubazni i oko tri popodne dođite do mene – reče Jean Paul s zahtevnim tonim – tada ćemo da utvrdimo sve do tančina.
Nicolas je bio ubeđen kako je narednih pola sata pregledao sve police, ormane, lične stvari. Ništa nije nedostajalo. Samo oprema za montiranje! Neki kreten, neki adolescentni klinac koji je otkidao na sav taj materijal za montažu je sada negde i petlja po svim tim aparatima kao da su njegovi, kao da je rođen s njima.. Stegao je pesnice besan! I to baš sada kada su ti snimci bili jedino što mu je preostalo u znak vatrenog sećanja na kvalitetno fukanje!!
Imao je osećaj da doživljava nervni slom, najpre jedan, potom drugi, da mu pritisak raste, da mrzi Pariz i renesansnu umetnost i činjenicu da postoje sitni i jadni lopovi ...
Kada je već bio pri kraju prevratanja i preturanja po stvarima je sedeo u trepezariji, svestan tog da je vreme da se vrati slušanju muzike Majkla Džeksona i neprevaziđenim stvarima iz perioda osamdesetih godina prošlog veka.
Sedeo je u jednom mestu dok je linija vrtela neku kompoziciju.
Prišao je liniji s ciljem da promeni disk i zagledao se u sićušnu malecnu napravicu koja je bila postaveljna iza linije. Napravicu koja je njemu uveliko bila znana, s kojom je radio i bio spreman da rukovodi u svako doba dana i noći kao da je to nešto što je napravljeno i stvoreno samo zbog njega i svrhe koje zahteva prismotra.
Kamerica je bila postavljena u uglu i on je zapanjen, sa licem koje je oblilo i znoj i rumenilo uzeo napravicu u svoje ruke koje su se tresle i podrhtavale. U kameri nije bilo filma. Sve je bilo prazno poput praznine i tišine koja je tutnjala kraj njega spremna da ga proguta svojim okrutnim raljama.
Dva puta je obišao sve oko stola, ali snimci nisu bili tamo. To ga je odjednom dezorijentisalo. Bol u glavi je postajala još dublja. Bacio je pogled na sat. Bilo je vreme da odspava. Verovatno mu se sve ovo samo pričinjava. Suviše loših, nikakvih stvari za tako kratko vreme i on je mislio da će da poludi u jednom momentu.
(0 Glas(ova))
HRK
7.2447
USD
1.3069
GBP
0.8367
CHF
1.3660
JPY
113.6400
HUF
283.8100
PLN
4.0040
CZK
24.7630
19°C 
25°C 
20°C 
18°C